Posle tri loše trke i velikih problema u treninzima jedino što mogu da uradim je da se dobro odmorim. Posle maratona u Trstu sam rešio da dve nedelje provedem bez ikakvih fizičkih aktivnosti.

Period od dve nedelje potpunog netreniranja se bliži kraju. Prijalo mi je, ali jedva čekam da ponovo protrčim. Mnogi su me zvali na lagana trčanja, ali sam to teška srca odbijao. Rešio sam da dve nedelje ”postim” i tako mora da bude. Pored netraniranja opustio sam se i u drugim stvarima. Nisam uopšte vodio računa o ishrani. Jeo sam šta god mi padne pod ruku. Spavao sam dosta više nego obično. Čak sam često dremao posle ručka. Manje sam učio, zapustio blog, jednostavno sam se mnogo ulenjio.

Prijalo mi je malo da džabalebarim, ali jednostavno ne mogu tako da živim. Navikao sam da ceo dan nešto radim i lenjost mi smeta. Možda sam malo radoholičar. Dosta mi je lenjosti i počinjem da se vraćam u normalno stanje. Najviše od svega mi fali trčanje. Kao što moram da dišem, pijem vodu, jedem tako moram i da trčim. Jednostavno bez trčanje nisam svoj i to se odražava na ceo moj život. Od seledeće nedelje krećem sa laganim trčanjem koje i dalje spada u oporavak, ali sad aktivni oporavak. Jedva čekam da se ponovo vratim ozbiljnom treningu i da jurim PB na nekoj trci. Pre neki dan sam potrčao nekih 200m za autobusom. Osećaj je bio fenomenalan. Mislim da sam išao dosta brzo, ali osetio sam neverovatnu lakoću koraka. Tako nešto nisam osetio mesecima.

Polako razmišljam šta mi je činiti u budućnosti. Neću se neko vreme pojavljivati na trkama kao takmičar, biću publika. Volim da se trkam samo kad sam dobro spreman. Ne volim da se pojavljujem na startnoj liniji nespreman sa ciljem samo da istrčim. Moj način uživanja u sportu i trkama je da se trkam dobro pripremljen. Jednostavno volim da se osećam spremnim, tj. da budem u dobroj formi.