Glavni cilj na maratonu u Skoplju mi je bio da ne završim u hitnoj pomoći. Na prethodna dva maratona sam totalno pukao i bila mi je potrebna lekarska pomoć. Razlog totalnog pucanja je zapušen želudac sa gelovima, pa je onda išla dehidratacija, pad pritiska i tino nino. Na treninzima za skopski maraton sam isprobao nove stvari, kesice meda i tablete soli.

Dobro sam analizirao sve ranije istrčane maratone i jake dužine. Jedna stvar koja je zajednička za sve njih je puls iako sam trenirao i trkao se gledajući brzinu. Puls na kom trčim maraton i jake dužine mi je uvek manje više isti. Na početku maratona puls mi je oko 165, pa se posle polako penje do 170, a na kraju ide i preko. Na maratonima na kojima sam pucao uvek mi je puls išao u ranoj fazi trke preko 170, a maratone koje sam dobro trčao, puls mi se približavao 170 u drugoj fazi trke. Zbog svega navedenog odlučujem da probam da trčim maraton na puls. Puls bi gledao samo u prvoj fazi trke, a posle sve na osećaj.

Trku krećem sa Garminom na kom sam isključio GPS, samo gledam puls i vreme. U zadnji džep šorca sam nabio 11 kesica meda, a na prednji deo dresa sam zakačio tri kesice sa kapsulom soli. Na startu trke je već bilo prilično toplo, otežavajuće za maraton. Nije me zaobišao ni moj trenutno najveći neprijatelj, jutarnje trčanje. Čim sam počeo sa zagrevanjem puls mi je bio mnogo povišen. Naviknut sam na trčanje popodne, a i kad se doda malo nervoze ode puls.

Kad je krenula trka držao sam se svoje taktike. Pazio sam na puls i nisam se obazirao šta se dešava oko mene. Pola trke sam prošao neočekivano sporo, polumaraton 1:27. Kesice meda sam uzimao od početka skoro na svakoj okrepnoj stanici po jednu. Tablete solu sam uzeo na 15. i 30. kilometru. Na mimoilaženjima sam video da sam loše plasiran, ima dosta maratonaca ispred mene. Druga polovina trke je bila teška za trčanje zbog veoma visoke temperature. Kažu da je bilo blizu 30 stepeni. Posle polumaratona nastavio sam istim ritmom. Ubrzo sam počeo da sustižem maratonce koje je vrućina slomila. Od 23. do 30. kilometra sam trčao sa nekim makedonskim maratoncem. Gadna kriza me je uhvatila pre 30. kilometra. Makedonac mi je pobegao, a ja sam počeo da padam. Tableta soli, med i polivanje vodom me je vratilo u život. Ubrzo prolazim makedonca i polako pojačavam. Na poslednjem mimoilaženju brojim maratonce ispred mene. Izbrojim njih pet i jednu maratonku, ali ostalih nema. Pre poslednjeg okreta vidim da su blizu mene još dva maratonca. Brzo ih stignem, ali nisu hteli da me puste. U tom trenutku vidim da je moje dosadašnje trčanje bilo dosta bojažljivo i da mi je ostalo još snage. Dam sve od sebe i krenem da trčim najbrže što mogu. Posle samo par minuta se okrenem da vidim da li me prate. Toliko sam im pobegao da nisam video nikoga. U malo blažem ritmu privedem maraton kraju za 2:57:40. Trku sam završio šesti u muškoj konkurenciji tako da me čeka i neka nagrada. Svaka čast svima koji su se usudili da trče maraton po takvoj vrućinštini.

Oduševio me je makedonski maratonac Lazarov Riste sa kojim sam išao dobar deo trke. Ovo mu je prvi maraton, a trčao je tako dobro. Skoplje je lep grad, a organizacija trke je na visokom nivou.

Mogu biti zadovoljan ovom trkom. Strahovi od loših prošlih maratona su razbijeni. Pronašao sam magičnu hranu za mene tokom trke, so i med. Nije loše da se kontrolom pulsa štitim od prebrzog starta. Iako sam dobro plasiran ipak je rezultat do 2:57 dosta slab obzirom kako sam trenirao. Razlog toga je vrućina, jutro i neke greške u treningu o kojima ću kasnije pisati.

Kako vreme leti, već je došao na red prvi maraton u ovoj sezoni. Za dve nedelje trčim maraton u Skoplju. Problemi se uspešno prevazilaze, pomeraju se granice na treninzima, ali rezultati na trkama su i dalje skromni.

Plan treninga često korigujem kako bih treninge prilagodio poslu. Pretprošle nedelje sam dva cela dana proveo na terenu, tako da sam poslednju maratonsku dužinčinu sa nedelje pomerio na utorak. To baš nije bilo dobro zbog Beogradskog polumaratona. U jednoj nedelji sam ima žestoku dužinčinu i polumaraton, ali šta je tu je, ipak mi je Skoplje prioritet. Pomerio sam granicu obima treninga. Od početka maratona prelazim 100km nedeljno, a sad u finišu priprema imao sam jednu nedelju od 110km i jednu nedelju od 113km. Problem lošeg trčanja pre podne pokušavam da rešim tako što dva puta nedeljno treniram u 5 ujutru pre posla. Lepi su ti ranojutarnji treninzi. Imaju oni svoje čari, mir, tišina, izlazak sunca…

Za pravoslavni Uskrs sam bio u Brusu i tamo uradio poslednje žestoke treninge. Tamo je mnogo lepo u proleće. Morao sam da napravim jednu glupost. Noge su mi totalno odviknute od brda jer u Zrenjaninu toga nema. U Brusu nisam mogao da odolim lepotom okolnih brda, pa sam jedan lagani trening zapucao po strmim brdima. To je bila milina, ali sam dobio žestoku upalu mišića. Tako su me bolele noge da nisam mogao da čučnem. Sa tom upalom uradio sam glavnu dužinu pred maraton. Po blago valovitom terenu sam istrčao 35km za 2 sata i 17 minuta, prosek 3:55min/km. Pre toga sam u Zrenjaninu imao isto jednu žestoku dužinu, 32km za 2 sata i 5 minura, prosek 3:54min/km. Na tom treningu sam prvih 16km trčao brzinom od 4 – 4:10min/km, a drugih 16km je bilo sve ispod 3:50/km. Ni u Brusu nisam samo odmarao i trenirao, tamo sam pomago oko kopanja septičke jame.

Juče je bio Beogradski maraton. Mogu da kažem da je ta trka iz godine u godinu sve bolja. Publike nikad više, bili su čipovi, voće i neki napitak sa elektrolitima na okrepima, supermen i rekordan broj takmičara. Trčao sam polumaraton. Krenuo sam trku bez Garmina, na osećaj da istrčim najbolje što mogu. Trku sam završio 16. za 1:21. Rezultat nije baš u skladu sa onim kako sam trenirao, ali ova trka mi je dala potrebne informacije za šta mi je činiti u taperingu za Skoplje. Ovaj polumaraton nisam krenuo odmoran. Pet dana pre trke sam radio pomenutu dužinu od 35km u Brusu i posledice žestoke upale mišića me nisu skroz prošle. Noge me nisu bolele, ali su bile kilave. Uzbrdo sam trčao katastrofalno, jedva sam se pomerao u napred. Nizbrdo uvek ide, a po ravnom sam bez problema držao ritam oko 3:50/km. Pokušavao sam da ubrzam, ali nije išlo. Kadenca mi je bila manja nego obično, umrtvljene noge.U polumaratonu se oprobala i moja devojka Milica.Istrčala je polumaraton za dva ipo sata. Sve čestitke trinaestogodišnjem Petru, momku koji trenira plivanje. On je bez problema pratio pejsmejkera za dva sata. Prvi put se u polumaratonu isprobao svim Zrenjanincima dobro poznati LS (Aleksandar Stamenković).Sve cestitke Aleksandru Milutinovicu na prvom istrcanom maratonu!

Kilavost nogu na Beogradskom polumaratonu me ne brine. To je posledica umora i specifičnih maratonskih treninga. Sad ide dve nedelje sužavanja i trebalo bi da na dan maratona budem skroz odmoran. Napravio sam jednu grešku u treningu. Malo mi je bilo teško da izguram sve treninge zbog drugih obaveze, pa sam prioritet dao dužinčinama i izdržljivosti, ipak treniram za maraton. Zapostavio sam brzinu, sprinteve i ubrzanja. To mi je bilo u planu, ali uvek nešto, te sam premoren, te nemam vremena, pa to ne uradim, velika greška. To je prouzrokovalo smanjenju kadence i kilavosti nogu. Dobro, opet ništa strašno, imam dve nedelje da to ispravim. Mogu da ubacim češće sprinteve i ubrzanja koja me neće umoriti i pokidati noge, nego će lepo ispraviti grešku i vratiti snagu mojim nogama.

Speman sam za jedan lep maraton. Najverovatnije će biti pretoplo, pa neće biti neki rezultat. Bilo bi mi jako drago da lepo istrčim maraton u Sokplju i najvažnije je da me posle ne vozi hitna pomoć. Do sad ni za jedan maraton nisam ovako sve isplanirao i unapred isprobao. Sve već znam šta i kako ću da radim. Dan pre trke neću se hidrirati sa običnom vodom. To sam ranije radio. Pijuckam vodu ceo dan i non stop trčim u toalet, isperem sve elektrolite iz sebe, pa sutra dan dehidriram i voza me hitna pomoć. Sad hidrataciju radim sa Isostarom. Planiram da popijem tri litre Isostara dan pre trke, to me je lekar savetovao. Gelove sam izbacio jer mi je od njih često muka. Prešao sam na kesice meda. Uzimam ih češće i bolje mi ih prihvata stomak, isprobano na treninzima. Planiram da uzmem dve tablete soli za vreme maratona, takođe isprobano.

Ove godine sam rešio da trčim dva maratona. Prvi će pasti šestog maja u Skoplju, a drugi najverovatnije četrnaestog oktobra u Minhenu.

Za maraton u Skoplju sam počeo da se pripremam u novembru. Pripreme teku dosta dobro, eksperimentišem sa raznim stvarima, dosta problema od ranije sam rešio, ali me neki i dalje muče. Pa da krenem redom.

Vreme za treninge mi je knap. Pored posla u NIS-u bavim se elektronikom, iz hobija. Pravim upravljanje za gorionike na pelete. Težak posao, treba da razvijem dosta složen uređaj od nule. Za sad ide dobro. Prva dva uređaja koja sam napravio rade na dva mesta, ali da bi to krenulo u prodaju treba još puno da se radi. Ne mogu da se uzdam u NIS. Ugovor mi ističe septembra, a ne mogu da gledam u pasulj kako će Rusi tada biti raspoloženi. Ništa ne prepuštam slučaju i uzimam sudbinu u svoje ruke.

Zimus sam lepo trenirao. Polako sam podizao obim i radio dosta intenzivne intervale. Trčao sam Beli kros, bilo je dosta kilavo. Kad je bio onaj jako hladan talas trudio sam se samo da nekako održim formu. Čim je prošao hladni talas uhvatila me je neka sezonska boleština i uzela mi nedelju dana treninga. Posle bolesti nastavljam žestoko sa treninzima. Prethodnog vikenda sam hteo da se isprobam na Novosadskom polumaratonu, da probam malo jači trening, da ne trčim max. To je bio totalni raspad. O tome kasnije u tekstu.

Probao sam da eksperimentišem sa ishranom. Počeo sam više da jedem što je brzo dalo rezultate. Počeo sam bolje da se osećam na treninzima i da imam više energije za druge stvari. Posebno vodim računa o ishrani odmah posle treninga. Posle teškog treninga odmah popijem napitak sa dekstrozom, fruktozom i whey proteinim. Dosta mi ubrza oporavak. Više vodim računa o hidrataciji. Na dugim trčanjima uvek uzimam tablete soli i pijem dosta vode. Ranije sam stalno dramio kako me stalno bole noge. Posle dovođenja ishrane u red tih problema više nemam. Mnogo manje jedem gluposti na poslu, uglavno nosim svoju hranu.

Moj kum Nikša studira TIMS u Novom Sadu. Tamo mu predaje profesor Sergej Ostojić za koga se priča da je ekspert sportske medicine svetskog ranga. Nikša mi je sredio pregled kod njega na starom Difu u Beogradu. Oduševio sam se tim čovekom. Nije to što puno zna nego je stvarno ljudina. Ubi se da mi pomogne. Gledao je na mene kao na profesionalca i čini mi se da on više želi da trčim brzo nego ja. Kad sam prvi put otišao kod njega odneo sam mu razne analize krvi. Eritrociti, gvožđe, feritin i te stvari su mi u opsegu, ali blizu donjih granica tako da mi je dao da pijem gvožđe. Još jedanput sam bio kod njega i tada sam mu odneo podatke o jutarnjem pulsu i radio sam ergospirometriju, VO2max, anaerobni prag i te stvari. VO2max mi je 62, a anaerobni prag mi je na pulsu 173 i tempu 3:30/km. Takve rezultate sam otprilike i očekivao. Za njega je to skromno i kaže da moram VO2max da nabijem na bar 70. Posle toga mi je davao savete o treningu i ishrani. Trudim se da se toga pridržavam.

Sad lepo treniram i zadovoljan sam svojom formom. Nemam više zašto da dramim, ali još jedna stvar me još uvek razbija. Kad god trčim prepodne raspadam se. Radnim danima treniram popodne, subotom nešto posle 12h, a nedeljom ujutru. Valjda mi je organizam navikao na treniranje popodne tako da kag god potrčim ujutru to nisam ja. Skoro sve trke su ujutru i zato baljezgam na njima i posle se vozim kolima hitne pomoći. Nedeljom na dužinama uvek mi je puls za od 10 do 20 otkucaja veći nego obično, ali nekako izguram te treninge. Sad kad počinjem da radim jake dužine imam problema. Probao sam da radim test na 5km max. Odem ujutru na stadion. Krenem test i jedva dišem. Puls odma na 180, a ja jedva držim 3:40/km. Prekinem test i odem kući. Isti dan uveče ponovo odem da radim test na 5km max i trčim lični rekord 16:55. Neverovatno koja razlika. Ujutru na pulsu 180 idem 3:40/km, a uveče na istom pulsu 3:22/km. Nisam slučajno trčao najbolje na noćnom polumaratonu u Novom Sadu. Isto me je mučilo na Belom krosu i Novosadskom polumaratonu. Odvratan osećaj. Za noge mi je lako, a puls ode u nebesa. Pitao sam eksperta Sergeja Ostojića, šta stim da radim i dao mi je isti odgovor kao i moj bivši trener Bojan Maraić. Takav mi je bioritam, navikao sam se na trčanje popodne. Mislio sam da je bioritam neka glupost kao horoskop, ali izgleda nije. Da bi to nekako korigovao moram da trčim ujutru, ali kako kad imam komunističko radno vreme od 7h do 15h. Ne ginu mi trčanja u 5h ujutru. Probao sam to juče. Nije tako strašno. Potrudiću se da dva puta nedeljno trčim u 5h ujutru i vikendom takođe ujutru samo ne baš u 5h.

Sledeće što trčim je Beogradski polumaraton, a posle Skoplje maraton.

Polumaraton u Apatinu nikako ne propuštam. To je jedna od najbolje organizovanih trka u Srbiji i na njoj je uvek dobra atmosfera. Nije mi bilo u planu da mi ovo bude poslednja trka u sezoni i zato se nisam razbijao od treninga za nju. Plan mi je bio da sezonu završim sa trkom oko Savskog jezera, Sećanje na Duška Radovića koja se održava krajem novembra. U Apatin odlazim sa mojom devojkom Milicom, mojim dedom Acom kao vernim navijačem i Draženom. Dražen je moj klijent i ovo mu je bio prvi polumaraton. Naravno, ništa bez kuma Nikše. Jedini problem koji sam imao je to što sam bio prehlađen. Pošto nisam imao temperaturu odlučio sam da se trkam.

Trku sam krenuo bojažljivo, što zbog prehlade, što zbog straha od pucanja. Uglavnom sam trčao sam i držao tempo koji mi najviše odgovara. Tokom trke sam postepeno ubrzavao i trčao sve brže i brže. Nisam nosio Garmin niti bilo kakav sat, pa nisam imao pojma o tempu i vremenu. U drugoj polovini trke sam jurio par trkača ispred sebe. Jednog makedonca sam prestigao na 15. km, a drugog makedonca Kokana Ajanovskog sam dobio u sprint finišu, mislim da me je pustio.  Polumaraton sam završio sa vremenom 1:18:18. Super, još jedan polumaraton ispod 1:20, ali mislim da sam mogao brže. Suviše sam se štedeo u prvoj polovini trke.

Moj kum Nikša je bio fantastičan. Trčao je lični rekord 1:13. Moj klijent Dražen je uspešno završio svoj prvi polumaraton sa vremenom 1:40. Sve je ispalo kako je planirano. Ostale rezultate polumaratona možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Iako sam završio trku bez raspada problemi me nisu zaobišli. Posle trke mi je pozlilo. Prvo mi je bilo jako hladno, pa sam nekako došao malo sebi, pa sam dobio temperaturu i na kraju me sve prošlo kao da ništa nije bilo. Opet je glavni problem bila dehidratacija. Bio sam prehlađen i stalno sam išao na malu nuždu. 4 puta na putu do Apatina i par puta tokom noći. Vodio sam računa i pio sam dosta vode, ali nije bilo dovoljno. U drugoj polovini trke kad sam dao gas nisam pio vodu. Pritisak mi je opet bio nizak, 90 sa 60. U život me je vratila voda sa solju i šećerom i posle čips.

Posle polumaratona u Apatinu je trebalo da nastavim sa treninzima za trku oko Ade. Uradio sam par težih treninga i ipak odlučio da završim sezonu. Želim treninge da podignem na viši nivo, ali prvo moram da se saberem i napravim malo reda u životu. Problem mi je ishrana. Nikad nisam ništa specijalno radio što se tiče ishrane. Spontano sam se hranio i gledao da unesem dosta ugljenih hidrata i što više voća i povrća. Sad kad radim često jedem đubre i nemam dovoljno energije za trening. Stalno sam gladan i uvek spontano grickam neke gluposti i mislim preživeću nekako trening. Tako više ne ide. Video sam par puta ,kad dobro jedem imam utisak da mogu da trčim do besvesti. Na svu ovu zajebanciju sa hranom kad se još doda eksperimentisanje sa bezglutenskom dijetom došao sam do raspada sistema. Ovde pravim rez, završavam sezonu, par nedelja odmora, planiranje ishrane i idemo sve ispočetka. Nema više zezanja, na proleće maraton. Kraće trke smaraju.

Prva stvar koju moram da rešim što se tiče ishrane je da proverim da li sam alergičan na gluten. U prethodnom periodu sam eksperimentisao sa izbacivanjem glutena iz ishrane. Na osnovu tih eksperimenata imam dosta razloga da sumnjam da sam netolerantan na gluten ili da imam Celijakiju. Otići ću do doktora, samo ne znam kog, i probaću to da razrešim. Posle moram malo da isplaniram ishranu i nađem svoj magični napitak koji će mi služiti za brži oporavak posle treninga. O možda gluten problemima ću još pisati.

Državno prvenstvo u atletici

Državno prvenstvo u atletici je bilo 6. i 7. avgusta u Kragujevcu. Tamo sam otišao sa mojim klubom Proleterom. Takmičenje je bilo pristojno organizovano. Prvi dan takmičenja ništa nisam trčao. Uživao sam gledajući razne atletske discipline. Moj kum Nikša je trčao trku na 10000m. Ta trka je bila dosta teška zbog velike vrućine. Sutradan me je čekala moja trka na 5000m. Trčao sam onako kako sam trenirao. Zbog posla treninzi su mi bili daleko od planiranih. Trku sam završio ubedljivo poslednji. Već sam zaostao na prvom metru i kilavio se do kraja kako sam mogao. Ostali iz mog kluba su bili odlični. Svaka čast Angeli Terak koja je osvojila dve medalje. Rezultati državnog prvenstva u atletici se nalaze na sajtu atletskog saveza.

Trka Horgoš-Kanjiža

Posle državnog prvenstva u atletici planirao sam da odmorim nedelju dana, samo lagana trčanja. U subotu 13. avgusta se održavala trka Horgoš-Kanjiža. Ucestvovali smo Niksa i ja a bodrili su nas nasi roditelji. Prijavio sam se za trku i rešio da je istrčim kako ide. Na početku trke uhvatio sam svoj ritam i brzo izbio na 4. poziciju. Ispred mene je bio Atila. Do pred kraj trke sam držao Atilu na konstantnom rastojanju. Na kraju sam dao gas i završio trku na trećem mestu. Moj kum Nikša je bio drugi, a Milenković Nebojša prvi. Volim ovu trku. Kanjiža je lepo mesto. Posle trke uvek ide kupanje u Tisi i bazenima. Ovog puta je bio i ovčji paprikaš. Rezultati se nalaze na sajtu Somborskog maratona.

Nedelju dana u Brusu

Uzeo sam goodišnji odmor. Prvi deo godišnjeg odmora sam proveo u Brusu. Tamo sam trenirao po brdima i istraživao nove staze kroz šumu. Porodica od moje devojke Milice je imala slavu. Jedino što mogu reći je PREKRASNO!!!

Alergija na gluten

Miličina drugarica Violeta je buduća ambiciozna doktorica. Popricao sam sa njom o svom zdravstvenom stanju i posavetovala me je da proverim da nisam alergičan na gluten. Jako malo sam znao o glutenu i alergiji koju izaziva. Kad sam saslušao Violetu i malo butao po internetu video sam da mogu da postavim teoriju da sam alergičan na gluten. Sad tu teoriju treba dokazati ili opovrgnuti. Malo sam izbacio gluten, izvadio sam krv, ali konačan odgovor još ne mogu da dam. To sa glutenom je jako zaguljena tema. Pisaću još o tome. Ako neko može da mi preporuči nekog dobrog lekara za to neka mi javi. Jedan dobar tekst o alergiji na gluten.

Završio sam sa školovanjem

Konačno sam masterirao i moje školovanje je formalno završeno. Sad sam master inženjer elektrotehnike. Tokom mog školovanja trčanje je imalo ogroman značaj. Kad studirate ETF i imate nešto, kao ja trčanje, što resetuje mentalni umor onda taj ETF i nije toliko strašan. Škola je gotova i sad je vreme da se prave pare.

Kad radim puno radno vreme od sedam ujutru do tri popodne nemam nikakvih problema sa treninzima ma koliko mi dan na poslu bio težak. Problemi nastaju kad radim prekovremeno. Kad ostanem na poslu koji sat duže opet uradim trening bez problema. Sve češće su situacije da radim dosta duže od normalnog radnog vremena što mi dosta sabotira treninge.

Ne bi me toliko nerviralo to što radim mnogo duže da su to neki poslovi iz moje struke. Zna da bude baš iritirajuće kad radim prekovremeno glupave poslove za malo para. Prošle nedelje sam bio u Nišu četiri dana. Posao mi je bio periodičan pregled električne opreme na benzinskim pumpama koja se nalazi u zoni gde je prisutna zapaljiva materija. Ovo je eksta glupav posao. Skinu se poklopci sa automata za točenje goriva. Traže se tablice sa podacima na električnim uređajima. Obično su te tablice nedostupne i jako prljave. Kad se nađu tablice pročitaju se podaci sa nje i zapišu na papir kako bi se napravila baza podataka i na uređaj se zalepi nalepnica. To radim ceo dan. Krenemo ujutru u sedam i obilazimo pupme do osam uveče. U osam uveče se vratimo u Niš i onda ajde na trčanje. Tih dana je trebalo da radim jake treninge zato što je prvenstvo države na 5km za dve nedelje i za tu trku se duže vreme spremam. Nije jednostavno trenirati jako u gradu koji skoro uopšte ne poznajem. Pošto na treninge krećem kasno nemam vremena da istražujem i nađem pogodno mesto za trening. Krenem pa se snalazim. Kad sam radio trening 5x1000m krenuo sam prvi interval od 1000m u nepoznatom pravcu nadajući se da ću imati pristojan km predamnom. Tad sam završio u nekom blatu, pa sam za narednu hiljadarku smislio nešto drugo. Inače Niš je super grad i baš mi se svideo. Lepo je videti da neki grad u Srbiji živi punim plućima, a nije Beograd. U Nišu puno ljudi trči, super!

U Nišu sam uspeo da uradim sve treninge po planu ali mi je to došlo glave. Mnogo sam se iscrpeo. Problem je bio to što ceo dan provedem u kolima ili na pumpama. Sve pumpe su bile na autoputu i tu nije moglo kvalitetno da se jede. Jeo sam malo i loše ceo dan. Kolege sa kojma sam išao na teren su jeli camo crkotine (roštilj) i ništa drugo. Od neke pristojnije zdravije hrane ni traga. Posle Niša mi je imunitet skroz opao, pa sam se razboleo. Opet propušteno previše treninga. Razmišljam se da li da idem na državno prvenstvo. Forma nije baš kako bih želeo. Od sledeće nedelje me opet čeka mnogo prekovremenog rada i to će dugo trajati. Ovog puta ću biti u Kikindi. Sad imam iskustva sa tim pa ću ovoga puta biti pametniji.

Nije baš lep život kad se puno radi prekovremeno. Tada se nema dovoljno vremena za sebe i svoje najbliže. Nisam se baš zato ubijao na fakultetu. Mnogi će sad reći da nisam skroman, šta bre ja hoću, zar ne vidim kako se u Srbiji teško živi, treba da budem srećan što imam posao, mnogima je gore itd. Sve to stoji, ali nisam skroman. Mislim da mogu bolje od ovoga. Znam svoj posao dobro da radim. Dobro se snalazim na poslu i lako rešavam probleme. Lako učim. Sam sam provalio world press, naučio HTML, PHP i JavaScript i rekonstruisao blog i napravio TEMPO KALKULATOR. Sad se bacam na android aplikacije i to ću za koji mesec znati da radim.

Razmišljao sam da promenim posao, ali u ovoj glupavoj zemlji normalnog posla ima samo u Beogradu. Ne volim velike i pretrpane gradove i neću da živim u Beogradu. Kakva će biti budućnost Srbije kad se svi sele u Beograd. Neću da budem deo te budalaštine. Najbolje bi bilo da odem kod devojke u Brus. Tamo lepo gajim ovce i maline, uživam u prirodi i pomalo programiram. Kad bih tamo trenirao po brdima i u takvoj klimi postao bih zver. Mogao bih da se jurim sa Kenijcima .

Malo sam sredio blog. Pored novog izgleda blog je dobio i TEMPO KALKULATOR. To je jednostavna web aplikacija pomoću koje možete da vršte razna računanja sa vremenom, dužinom i tempom trčanja. Autor aplikacije sam ja.

Interesuje me Vaše mišljenje o rekonstrukciji i TEMPO KALKULATOTU. Pišite: komentari, moj mail, facebook, ili nešto drugo.

Prošli vikend sam slučajno oborio lični rekord u polumaratonu. Iz totalne gužve sam otišao u Novi Sad sa ciljem da se malo istrčim na Noćnom polumaratonu.

To jutro sam ustao rano, totalno neispavan. Sa Milicom i bratom Andrejom sam išao u Beograd. Andrej je imao prijemni na Fakultetu Dramskih Umentnosti. Milica i ja smo mu bili podrška. To je bio širi krug prijemnog i Andrej je bio u grupi od 39 kandidata. Morali smo dugo da čekamo Andrejev red jer je on bio 37. Na kraju velika radost za sve nas. Samo Andrej i još jedan dečko su ušli u uži krug iz ove grupe. Onda je usledila jurnjava po Beogradu radi kupovine rekvizita, jer je uži krug počinjao već sutradan. Na žalost Andrej nije prošao uži krug.

Kasno sam stigao u Zrenjanin i mrzelo me je da jurcam u NS da bih stigao na trku. Trka je počinjala u 22h, a prijave su bile do 20h. Sutradan me je takođe čekalo rano ustajanje i putovanje u Kladovo na međunarodnu Konferenciju Eurobrand. Trebalo je da prezentujem neki svoj rad. Nisam imao ni prevoz, bio sam mrtav gladan i mnogo mi je bilo da dam 1000 dinara za startninu. Nisam baš bio raspoložen za trkanje, ali nešto mi je govorilo da treba da idem. U poslednjem trenutku odlučujem se da odem na trku. Jedem na brzinu i hvatam taksiste divljake. Moj kum Nikša me je prijavio.

Uspevam da na vreme stignem na trku. Bio sam besan na organizatore zato što moram da dam 1000 dinara za startninu, ali kad sam video kako su sve dobro organizovali dao bih im i 2000. Svaka čast oraganizatorima! Na miru sam se zagrejao, pozdravio sa društvom i krenuo trku.

Nisam nosio Garmin na trci. Krenuo sam opušteno, 100% na osećaj. Nije mi bilo važno ni vreme ni plasman. Hteo sam samo da lepo završim trku. Prvi deo trke sam išao sa Milošem Stošićem. Drugi deo trke sam bio sam. Ispred mene su bili moj kum Nikša i legenda Mišović Zdravko. Njih dvojica su bili drugi i treći u polumaratonskoj trci. Iza mene je bio Miloš Stošić. Između svih nas je bila velika razlika i mislio sam de će se trka tako završiti. Video sam da mi dobro ide. Odlično sam se osećao i postepeno sam pojačavao. Mislio sam da mogu da oborim lični rekor i da prvi put trčim polumaraton ispod 1:20. Pred kraj trke sam stigao Zdarvka. Moj kum Nikša je takođe usporio na kraju i njemu sam se dosta približio. Kad je Nikša video da sam mu blizu dao je gas. Cilj trke je bio blizu i nisam imao dovoljno vremena da ga prestignem. Trku sam završio jedan sekund iza kuma. Vreme mi je bilo 1:17:29. Popeo sam se na podijum, bio sam treći. To je moj novi lični rekord u polumaratonu. Dobio sam pehar i vaučer za K swiss Tubes patike. Svaka čast Nikši, Zdravku i Milošu na dobroj trci. Pobednik polumaratonske trke je bio Varbiro Attila. Rezultate trke možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Ovaj moj rezultat je najviše posledica žestokog treniranja zimi i proletos kad sam se spremao za Beogradski maraton. U poslednje vreme sam posvetio pažnju sprintevima i povećanju brzine što je sigurno doprinelo ovom rezultatu. Prethodnih nedelja sam oborio lične rekorde na 200m i 400m. Proletos sam dobro trenirao, ali to nisam pokazivao na trkama. Razlog toga je baš to što sam previše dobro trenirao. Većina trenera kaže da razlog loših trka mogu da budu prejaki treninzi. Mislim da je to bio moj slučaj proletos. Pisaću još o tome.

Kad sam se posle studiranja vratio u Zrenjanin živeo sam kod svojih roditelja. Došlo je vreme da se osamostalim. Iznajmio sam stan u Zrenjaninskom naselju Šećerana. Tu sada živim sa devojkom Milicom. Stan je bio prazan, pa ga je bilo potrebno napuniti. Za to je bilo potrebno mnogo vremena. Pored mog radnog vremena od osam sati i svakodnevnog sređivanja stana nisam stigao da pišem i normalno treniram. Trenirao sam kampanjski. Kad god bih našao malo vremena otišao bih na trčanje. Jednom sam se iznervirao zbog mnogo propuštenih treninga, pa sam u ponoć otišao na trčanje. Sa kampanjskim treniranjem sam koliko toliko zadržao formu, ali nisam spreman za trke i jake treninge. Ostalo mi je još da sredim internet u stanu. Čim to sredim nastavljam sa redovnim pisanjem.

Kao da su znali da se selim na Šećeranu. U parku koji je na 100m od moje zgrade pravi se staza za trčanje. Kažu biće tartan. Odmah pored moje zgrade nalazi se bazen. Još mi fali dobar bajs pa da pređem na triatlon.

Odlučio sam da promenim disciplinu. Neko vreme neću trčati maratone. Prelazim na kraće distance. Za to postoji mnogo razloga. Sad ću imati manje vremena za treninge jer počinjem da tražim dodatni posao. Hoću da probam da se ubrzam. Ne dižem ruke od samotreniranja. Sviđa mi se samotreniranje i da bih to dalo rezultata moram više da eksperimentišem. Trenirajući kraće distance više ću se trkati, a time ću imati više prostora za eksperimentisanje. Najviše volim maratone i čim mi se situacija u životu promeni evo mene opet na 42km.

Pretprošli vikend sam hteo da se oprobam na atletskoj stazi. U Novom Sadu su bile kvalifikacije za finale Kupa Srbije u atletici. Kvalifikacije su trajale dva dana, subota i nedelja. Trebalo je u nedelju da trčim trku na 5km. U subotu sam bio u Užicu na nekoj svadbi. Posle svadbe sam se iscimao da stignem u nedelju u Novi Sad na trku. Usput mi je javljeno da neću trčati 5km, nego 3km zato što je 5km bilo u subotu. Dobro, bolje išta nego ništa. Kad sam najzad stigao u Novi Sad rekli su mi da neću trčati ni 3km zato što sam jedini prijavljen i idem direktno u finale. Kad se završilo takmičenje sam sam istrčao 3km kao test. Nisam 2 godine trčao na tartanu, pa da se malo potsetim. 3km na atletskoj stazi sam istrčao za 9:47, nije loše.Pogledao sam rezultate kvalifikacija za Kup Srbije u drugim gradovima i vidim da me u finalu čeka sigurno poslednje mesto. Finale trčim sad u nedelju.

Istrčao sam još jedan maraton. Ništa novo, još jedna loša trka. Opet sam totalno puko. Nema šta posebno da kažem. Lepo sam krenuo trku i do pola je sve bilo OK. Do tridesetog kilometra sam totalno puko i onda mrcvarenje do kraja. BG maraton sam završio za 3:23. Ne mogu da verujem da je uspelo da bude gore od prošlogodišnjeg maratona u Trstu.

Mislim da sam se dobro spremio, ali šta vredi da ispadam šaban i to pričam kad to nikako da pokažem. Očigledno je na trci nešto krenulo naopako. Osetio sam da mi je već prvi gel koji sam pojeo ostao u želicu. Posle toga sve što sam pojeo i popijo je ostalo zaglavljeno u mom želucu tako da sam ostao bez vode i goriva. Kad sam prošao cilj bilo mi je jako loše. Noge su me strašno bolele od dehidratacije i bilo mi je muka. Potražio sam od lekara hitne pomoći nešto za mučninu. Oni su mi prvo izmerili pritisak. Kad su videli da mi je pritisak 80 sa 40 dali su mi infuziju i pošto mi od infuzije nije bilo bolje završio sam u Kliničkom centru. Dok sam čeko red u Kliničkom centru postalo mi je bolje i kad sam ušao kod doktora već sma bio kao nov. Žao mi je što sam roditeljima i devojci ponovo priredio pretstavu sa lekarima posle trke.

Najviše sam zabrljao to što nisam uzimao tablete soli pre i za vreme trke. To sam ranije probao par puta i uvek mi je dosta pomoglo. Sad sam planirao da ih uzmem ali nisam mogao da ih nađem u Srbiji. Mislio sam neće biti baš toliko toplo, pa mi neće trebati. Inače nekad imam problema sa niskim pritiskom, genetski. Lekari su mi reklo da razlog za zaglavljivanje svega u mom želucu može da bude nizak pritisak. Tablete soli bi mi sigurno podigle pritisak. Možda bih mogao da počnem da pijem kafu.

Imam još jedan probllem koji je uticao na lošu trku. Radnim danima treniram popodne posle posla. Tad mi treninzi dobro idu. Vikendom treniram ujutru i uvek se osećam kao da su mi performanse ujutru lošije. Puls mi je uvek za 5, do 10 otkucaja veći nego kad treninram popodne. To mi se prethodnih godina nije dešavalo. Moram da nađem razlog za lošije jutarnje treninge i da rešim taj problem. Krenuću od pretpostake da je to povezano sa pritiskom, pa ću eksperimentisati. Pritiska je uvek niži pre podne.

Mogao bih da proglasim da je moj eksperiment da treniram sam sebe totalna propast, ali neću još da dižem ruke od toga. Verujem da to ne radim baš tako loše kako se to pokazuje. Probaću još malo. Naredne dve nedelje ću da odmorim, pa nastavljam sa treninzima. Važno je da je motivacija još tu i da već jedva čekam novi ciklus treninga.