Glavnu trku koju sam odabrao za drugi deo sezone 2010 je polumaraton u Apatinu 24. oktobra. Iako je moja omiljena disciplina maraton odlučio sam se za polumaraton iz više razloga.

Na proleće sam se žestoko pretrenirao i imao loš maraton u Trstu. Trebalo mi je dosta vremena da se oporavim tako da sam kasnije krenuo sa treninzima za jesenju trku. Pošto nemam dovoljno vremena da se lepo spremim za maraton odlučio sam se za polumaraton. Ovo je sad veliki eksperiment jer se sam treniram, a bolje je da eksperimentišem sa lakšom trkom.

Nikad nisam trčao, a ni bio u Apatinu. Svi koji su trčali polumaraton u Apatinu kažu da su zadovoljni sa trkom. Ove godine sam već imao dva lepa putovanja, Trst i Zakintos, tako da nisam baš pri parama za još jedno putovanje.

Zadao sam sebi cilj. Probaću da se spremim za 1h i 15min polumaraton. Možda malo preambiciozno jer nikad nisam trčao ispod 1h i 20min. Videću kako pripreme budu išle.

Voleo bih da formu pred polumaraton u Apatinu oprobam na par kraćih trka. Kalendar trka u Srbiji za drugi deo sezone mi nikako ne odgovara. Trke su ili jako rano, kraj jula početak avgusta ili jako kasno, oktobar. Nema ništa između, septembar je prazan, a tada bi mi najviše odgovaralo da se trkam na kraćim trkama i oprobam formu. Videću da ipak uklopim u plan koju kraću trku.

Na proleće se vraćam maratonima.

Blog mi je u prethodnom periodu ponovo bio zapostavljen, a razlog je velika promena u mom životu kojoj je prethodilo i super letovanje. Uprkos svemu vratio sam se u akciju.

Zaposlio sam se. Dobio sam posao u Naftagasu u Zrenjaninu. Zaposlio sam se kao pripravnik preko ’’Prve šanse’’. Ovo dosta menja moj život. Do sad sam uglavnom boravio u Beogradu, ali od sad ću biti u Zrenjaninu. Radno vreme mi je od 7h ujutru do 3h popodne. To mi veoma odgovara. Kući već budem u 3:15 i ostaje mi celo posle podne slobodno za treninge i ostalo. Da sam se zaposlio u Beogradu put do posla i nazad utrošilo bi mi mnogo više vremena.

Kad sam definitivno sazano da dobijam posao, rešio sam da odem na more. Prvo odmor pa posle pos’o. Moja devojka Milica i ja smo otišli u Grčku na ostrvo Zakintos. Tamo smo proveli 10 dana i bilo je super. Oduševljen sam sa ostrvom. Svakom preporučujem da ode tamo. Jedina mana je što je sve jako skupo. Bilo je pravo uživanje, kupanje, izleti i ostalo. Upoznali smo mnogo dobrih ljudi. Najviše njih su bili iz Srbije i kao mi su koristili usluge Argus Tursa. Moji treninzi na ostrvu su uglavnom bili dugo i lagano trčanje po brdovitom terenu. Po tako lepom ostrvu trčanje i vožnja bicikla su prava uživancija. Jedanput sam iznajmio bajs i malo se vozikao po ostrvu.

Sve sam smislio što se tiče treninga do kraja sezone. Odabrao sam trke i napravio plan. Eksperimentišem trenirajući sam sebe. Za pravljenje plana i treninge sam odlučio da koristim principe Američkog trenera Bred Hudson-a. O svemu ovome ću pisati u buduće.

Blog mi neko vreme nije bio u funkciji. Server na kom mi se nalazio blog je bio hakovan. Sad je sve sređeno i nastavljam sa pisanjem.

U međuvremenu je moj dosadašnji klub HERMES SRBIJA prestao sa radom. Jako mi je žao. Pisaću na tu temu. Trenutno nemam klub. Da li ću tražiti nov ili ću biti samotnjak, videću.

U poslednje vreme mi se nije ništa dešavalo u sportskom životu. Još uvek odmaram od hroničnog umora koji me je skroz rasturio pre par meseci. Naravno nisam bio skroz pasivan. Trčkarao sam par puta nedeljno, igrao basket i malo vozio bajs. Trenutno se osećam odlično. Mislim da sam se skroz odmorio i napunio baterije. Pre par nedelja sam zacrtao da dan početka ponovnog treniranja bude 14. jun. Tako će i biti. Sledeće nedelje se skroz vraćam trčanju. Osećam se spremnim. Što je najvažnije, motivacija mi je na visokom nivou. Ovog puta neću biti pod nadzorom trenera. Pokušaću da treniram sam sebe. To je veliki eksperiment. Sve je spremno.

PONOVO U AKCIJI !!!

Taj način treniranja je besprekorno funkcionisao pune dve godine. Sve je bilo savršeno. Kad god bi me neko pitao kako treninzi, ja bih odgovarao ”odlično”. Nisam imao pojma kako to izgleda kad ne idu treninzi. Konstantno sam napredovao i skoro na svakoj trci sam obarao lični rekord. Za te dve godine sam od totalnog početnika došao do maratona od 3h. Maraton za 3h sam trčao prošlo proleće u Beogradu. Posle toga sam sa velikim ambicijama krenuo u treniranje za maratone ispod 3h, ali počeli su problemi.

Bilo je potrebno trenirati više i jače. Nastavio sam ja svoje, dobijem plan i udri. Jesenas sam u Zagrebu istrčao maraton za 2:52. Bio sam prezadovoljan tim rezultatom obzirom kako su mi pripreme za taj maraton protekle. Pred tu trku sam se osećao umorno i iscrpljeno. Skupili su mi se teški treninzi tokom leta. Sve treninge te jeseni sam radio sa bolovima u nogama. Mnoge treninge nisam mogao da trčim brzo koliko je trebalo. Sužavanje pred trku je dalo efekta i ja sam ipak dobro prošao na toj trci. Želeo sam da se više nikad pred maraton ne osećam tako loše. Tražio sam grešku u svemu, ishrani, tehnici, glavi itd, ali pravi problem tada nisam video. Pravim kratku pauzu između dve sezone i nastavljam standardno, plan i udri.

Ova sezona mi je lepo počela. O tome pišu prvi članci na ovom blogu. Palo je par ličnih rekorda i prva pobeda. Ubrzo je stanje kao pred Zagreb počelo da se ponavlja, ali je ovog puta bilo mnogo gore. Sve se završilo lošim maratonom u Trstu.

GDE JE PROBLEM?

Ne mogu sa 100% da kažem šta je problem, ali posle mnogo analize i razmišljanja sumnjam na sledeće:

Mislim da je problem ”PLAN I UDRI”.

Ne mislim da su planovi koje sam dobijao od mog trenera loši, niti da je Bojan loš trener, nego mislim da je način mog treniranja bio loš. Prilikom saradnje sa Bojanom jednu stvar mogu da tvrdim 100%, a to je da je Bojan dao sve od sebe kao moj trener i da se maksimalono trudio oko mojih treninga i oko mene.

Bojan ima preko 30 godina iskustva u sportu i jako mnogo zna. Izgradio je svoj sistem treninga i svoju filozofiju. Ima veliki broj zadovoljnih klijenata. Šta onda kod mene nije valjalo?

Sistem plan i udri je bio odličan dok sam bio na nižem nivou, ali kad je trebalo ozbiljnije da se trči to je palo u vodu. Glavni problem je bio to što sam na taj način skroz zapostavio moje telo. Kad su treninzi u pitanju nisam uopšte uzimao u obzir to kako se osećam, već sam se po svaku cenu držao plana. Dugotrajnim ignorisanjem sebe sam se postepeno uništavao. To se završilo mrcvarenjem u Trstu i totalnim psihičkim i fizičkim pucanjem što se tiče treninga. Došao je trenutak kad moram da stanem i napravim rez u karijeri. Nešto veliko mora da se promeni.

ŠTA DALJE?

Imam veliku potrebu da nešto veliko promenim u mom sportskom životu. Prvo moram da počnem da slušam svoje telo i ne bi smeo više da zapostavljam to kako se osećam. Bojan je dobar trener i sa puno pažnje piše planove, ali kad mi piše plan za narednu nedelju on ne može da zna kako se osećam i kad mi piše trening za kraj nedelje on ne može da predvidi u kakvom će stanju moje telo tada da bude. Da bi se ti problemi smanjili morala bi da se poboljša naša komunikacija što je nemoguće. On se odselio u Ameriku, deli nas okean. Putem maila ne može mnogo toga da se kaže. Bojan u Americi radi kao uspešan trener. Pored toga bavi se mnogim drugim stvarima i jednostavno je nemoguće da obavljamo adekvatnu komunikaciju što se treninga tiče. Drugačije bi bilo da je on u Srbiji i da se češće viđamo. Ja ne bih mogao da korigujem njegove planove u skladu sa tim kako se osećam. On ima svoj specifičan sistem treninga i jednostavno ne bih uspeo na dobar način da korigujem planove.

Razmišljao sam o promeni trenera, ali mislim da bih i tad imao sličnih problema. Na kraju sam se odlučio za jedan VELIKI EKSPERIMENT.

Do kraja sezone ću pokušati da TRENIRAM SAM SEBE. Možda je to loša ideja i možda ću posle par meseci moliti Bojana da me primi nazad, ali želim da pokušam.

Za tri godine treniranja sam stekao prilično iskustvo. Redovno se o treniranju edukujem na internetu i čitam knjige. Imam iskustva kao trener u HERMES PLUS-u. Radim sa jednim klijentom koga polako uvodim u svet trčanja. Mislim da sam spreman da to pokušam. Do sad nisam mogao da treniram sam sebe jer bi to bilo serijsko samoubistvo. Bio bih surov prema sebi i stalno bih mislio da mogu više. Trebao mi je jedan šamar da bih počeo da štedim sebe. Ovo kroz sta sam sad prošao je upravo taj šamar i kockica koja je nedostajala da bih mogao da postanem sam svoj trener. Ova lekcija je zlata vredna i konačno sam dobio poštovanje prema odmoru. Imam veliku želju da ovo iskustvo prenesem drugima jer mislim da dosta njih u Srbiji pravi istu grešku. Upravo zato i pišem ovaj blog. Kao trener u HERMES PLUS želim da ljudima koji hoće da uživaju u sportu pomognem da kroz ovo nikada ne prođu i kad ih neko pita kako idu treninzi oni uvek kažu ”odlično”. To se jedino postiže dobrom komunikacijom.

Posle tri loše trke i velikih problema u treninzima jedino što mogu da uradim je da se dobro odmorim. Posle maratona u Trstu sam rešio da dve nedelje provedem bez ikakvih fizičkih aktivnosti.

Period od dve nedelje potpunog netreniranja se bliži kraju. Prijalo mi je, ali jedva čekam da ponovo protrčim. Mnogi su me zvali na lagana trčanja, ali sam to teška srca odbijao. Rešio sam da dve nedelje ”postim” i tako mora da bude. Pored netraniranja opustio sam se i u drugim stvarima. Nisam uopšte vodio računa o ishrani. Jeo sam šta god mi padne pod ruku. Spavao sam dosta više nego obično. Čak sam često dremao posle ručka. Manje sam učio, zapustio blog, jednostavno sam se mnogo ulenjio.

Prijalo mi je malo da džabalebarim, ali jednostavno ne mogu tako da živim. Navikao sam da ceo dan nešto radim i lenjost mi smeta. Možda sam malo radoholičar. Dosta mi je lenjosti i počinjem da se vraćam u normalno stanje. Najviše od svega mi fali trčanje. Kao što moram da dišem, pijem vodu, jedem tako moram i da trčim. Jednostavno bez trčanje nisam svoj i to se odražava na ceo moj život. Od seledeće nedelje krećem sa laganim trčanjem koje i dalje spada u oporavak, ali sad aktivni oporavak. Jedva čekam da se ponovo vratim ozbiljnom treningu i da jurim PB na nekoj trci. Pre neki dan sam potrčao nekih 200m za autobusom. Osećaj je bio fenomenalan. Mislim da sam išao dosta brzo, ali osetio sam neverovatnu lakoću koraka. Tako nešto nisam osetio mesecima.

Polako razmišljam šta mi je činiti u budućnosti. Neću se neko vreme pojavljivati na trkama kao takmičar, biću publika. Volim da se trkam samo kad sam dobro spreman. Ne volim da se pojavljujem na startnoj liniji nespreman sa ciljem samo da istrčim. Moj način uživanja u sportu i trkama je da se trkam dobro pripremljen. Jednostavno volim da se osećam spremnim, tj. da budem u dobroj formi.

Pored velikih problema koje imam sa trčanjem u poslednje vreme našao sam se na startu maratona u Trstu. Start nije bio u Trstu nego 42km dalje u nekom gradiću u Italiji, a cilj je bio u Trstu. Vreme je bilo idealno za trčanje, oblačno sa blagim vetrom i temperaturom oko 17 stepeni. Problemi koji me prate su učinili da pred trku budem nervozniji nego obično. Društvo mi je pravio Aleksandar Vukičević koji se spremao za svoj prvi maraton. Zabavljali smo se gledajući smešan ritual nekog Kineza.

Kada je trka krenula nervoza me je odmah prošla. Krenuo sam na osećaj dok sam Garmin samo gledao da ne preteram. Brzo su mi prolazili prvi kilometri. Osećao sam se odlično. Trčao sam na osećaj i nisam mnogo obraćao pažnju šta Garmin pokazuje. Uživao sam u trci. Svi problemi su nestali. Bilo je dosta takmičara koji su trčali sličnim tempom kao ja. Ipak sam trčao sam i slušao svoje telo. Radovao sam se što imam obilje konkurencije. Svi smo se odmeravali pripremaju ću se za pravu borbu koja tek dolazi. Puštao sam da me pretiču i držao se svog ritma. Mislio sam, videćete vi na 35. kilometru. Bio sam jako srećan, sto posle vrednog treniranja dođem na trku da odmeravam snagu sa drugima. To je ono u čemu najviše uživam. Došao je 10. kilometar. Prolaz skoro tačno 40 minuta. Bio sam zadovoljan takvim stanjem stvari. Tempo je malo počeo da mi opada. Nisam hteo da se forsiram da bih imao snage za kasnije. Počeli su konstantno da me obilaze. Držao sam se dobro dok nije počeo uspon koji je bio dug, od 19. do 25. kilometra. Počeo sam da padam. Postajalo mi je sve teže. Na pola trke obišao me je pejsmejker za 3h. Nadao sam se da i dalje mogu imati dobru trku. Čekao me je spust od 10 kilometara, a ja nizbrdo mogu dobro da trčim. Posle pola trke sustigao sam kolonu najsporijih polumaratonaca. To dosta ometa trčanje jer se treba probijati kroz gustu kolonu trkača. Nije mi to mnogo smetalo jer sam već počeo da trčim dosta sporije. Pokušavao sam da dam gas, ali moje noge to nisu mogle da podnesu. Do 30. kilometra sam već totalno puko iako je sve bilo nizbrdo. Išao sam oko 5min/km i samo sam želeo da što pre stignem do cilja. Stanje mi je bilo sve gore. Cele noge su mi bile u bolovima i išao sam sve sporije. Na 35. kilometru sam bio u totalnoj agoniji. Jedava sam se kretao napred. Pokušao sam da hodam, ali mi je to bilo teže nego da skroooz lagano trčkaram. Samo sam želo da se ova patnja što pre završi. Na okrepu na 40.kilometru zapazio sam jednog maratonca sa početka trke. I on je totalno puko i šetao je. On se okrenuo i mislim da se i on mene setio sa početka trke. Bio je takođe razvaljen i stao je da pije vodu. Meni se vrati osmeh na lice zato što i u ovakvoj situaciji sam našao nekog da se trkam. Sa 7min/km sam ubrzao koliko god sam mogao na 5:30min/km. Stalno sam se okretao da vidim da li me prati. Počeo je da trči i prošao je pored mene kao brzi voz. Nastavio sam da se gegam do kraja. Kroz cilj sam prošao pognute glave za 3h i 21min.

Osećao sam se loše i fizički i psihički. Moja porodica, devojka i kumovi su se okupili oko mene pokušavajući da mi pomognu. Raspoloženje mi se brzo vratilo. Čuo sam da je moj kum Nikša imao još jednu fantastičnu trku. Završio je polumaraton za 1:17. Trebalo je da još uživamo u Trstu i da posle krenemo za Veneciju. Psihički sam za par minuta bio skroz OK. Istrčan još jedan maraton. Fizički nisam bio dobro. Strašno su me bolele noge i jedva sam hodao. Bilo mi je muka. Osećao sam se kao posle maratona u Mađarskoj kad sam završio na infuziji. Da bih se što pre povratio i nastavio da se dobro provodim otišao sam u šator hitne pomoći da tražim infuziju. Lekari su me stavili na krevet. Umesto infuzije oko mene se skupilo 5, 6 lekara i medicinskih sestara. Gledali su me kao da sam na samrti. Svaki mi je nešto merio. Sve mi je bilo OK. Pritisak skoro idealan, 110 sa 70. Doneli su neki fensi EKG koji nije hteo da radi. Njih gomila se i dalje vrtela oko mene i EKG-a. Na kraju su uspeli da mi izmere i EKG. Lekar se smejao i rekao ”PERFEKTO”. Video sam da nema ništa od moje infuzije. Hteo sam da odem do mojih, jer su se sigurno brinuli. Lekari su navalili na mene da ležim još malo. Nikako nisam mogao da se sporazumem sa njima jer nisu razumeli ni reč engleskog. Ubrzo mi je postalo bolje i nastavio sam sa uživanjem u Italiji.

Trka i sve oko nje je super organizovano. Ekspo je možda malo siromašniji, ali je sve ostalo perfektno. Celu nedelju u Trstu se dešavaju razne sportske i kulturne manifestacije kao uvod u maraton. Od svega mi se najviše svidela staza. Najlepša maratonska trasa na kojoj sam dosad trčao. Prvo se prolazi kroz puno lepih gradića. Posle staza ide pored mora gde je pogled uvek fantastičan. Sve ze završava na bučnim ulicama Trsta gde navijači ovaj maraton čine još lepšim.

Aleksandar Vukičević je uspeo da istrči svoj prvi maraton za 3h i 50min. BRAVO MAJSTORE !!! Fenomenalno za prvi put. Žao mi je što nisam mogao da ga sačekam, jer sam se tada borio sa lekarima.

Kako sam se proveo na ovom putovanju ne mogu da opišem. U dolasku smo obišli Rovinj. Posle trke smo otišli u Veneciju. Šta više reći.

Rezultate u maratonu i polumaratonu možete videti na sajtu trke.

U većini predhodnih članaka sam spominjao kako mi je glavni cilj za prvi deo sezone 2010. maraton u Trstu. Ostalo je još par dana do trke. Sve je spremno, prevoz, hotel, uplaćena startnina itd. Moj kum Nikša i ja idemo da se trkamo. On polumaraton, a ja maraton. Finanseri i organizatori puta su naši očevi. Oni su još odavno obećali da će nas voditi u Trst na trku i to obećanje su ispunili. Naravno, sa nama idu i ostali članovi porodice, mame, braća i sestre i moja devojka Milica. Čeka nas lep porodični vikend u Trstu, a posle u Veneciji.

Spreman sam za super provod, ali me malkice muči jedna sitnica. Forma mi je u katastrofalnom stanju i nisam baš siguran na šta će moja trka da liči. Završiću je sigurno, a da li za 3h ili 5h ne znam. Loše sam prošao na novosadskom i beogradskom polumaratonu.

Ne znam šta je tačno uzrok mom lošem stanju. Neki lekari sumnjaju na alergiju, neki mi kažu promena vremena i postoje sumnje da je sve to samo u mojoj glavi. Ja jednostavno mislim da sam se pretrenirao. Prošlogodišnja tri maratona, mala pauza između dve sezone, puno trka, puno teških treninga, malo odmora, sve je to doprinelo da pregorim. Sad samo verujem u snagu odmora i mislim da počinje da deluje. Danas kad sam trčao nisam mogao da skinem osmeh sa lica. Posle mesec dana ponovo sam osetio moć u nogama. Trčao sam malo lagano i deset minuta u planiranom tempu maratona. Tih deset mimnuta ponovo sam bio svoj. Osećao sam lakoću koraka i nisam bio u nikakvim bolovima. Puls je ponovo bio na svom mestu. Ne mogu da opišem kako je to fenomenalan osećaj.

Neću ništa da prognoziram za Trst. Pojaviću se na startu, slušaću svoje telo i daću sve od sebe. Želim svima lep provod za prvomajske praznike!

U nedelju je na Košutnjaku održan duatlon. Učestvovalo je dosta takmičara iz HERMES SRBIJA. Kako su se proveli na trci možete videti na sajtu HERMES SRBIJA.

Jovana Krtinić, Zrenjaninka je radila svoj prvi duatlon i pobedila. BRAVO !!! Njen izveštakj sa trke sa takođe nalazi na sajtu HERMES SEBIJA.

Aleksnadar Sorensen-Marković je bio 9. na Iron Man South Africa. Šta reći, čovek je neverovatan. Piše svoj blog, ali na Danskom.

Maratonke:

Irina Mikitenko GER 2:19:19
Deena Kastor USA 2:19:36
Lyudmila Petrova RUS 2:21:29
Constantina Dita ROU 2:21:30
Svetlana Zakharova RUS 2:21:31
Magarsa Assale Tafa ETH 2:21:31
Bezunesh Bekele ETH 2:23:09
Mara Yamauchi GBR 2:23:12
Bai Xue CHN 2:23:27
Yoshimi Ozaki JPN 2:23:30
Liliya Shobukhova RUS 2:24:24
Atsede Habtamu ETH 2:24:47
Mergia Aselefech ETH 2:25:02
Yukiko Akaba JPN 2:25:40
Inga Abitova RUS 2:25:55
Tanith Maxwell RSA 2:36:38
Fiona Docherty NZL 2:40:18
Kim Smith NZL DNF (New York 08)
Maria Konovalova RUS debut

Maratonci:

Samuel Wanjiru KEN 2:05:10
Duncan Kibet KEN 2:04:27
Abel Kirui KEN 2:05:04
Martin Lel KEN 2:05:15
Tsegaye Kebede ETH 2:05:20
Jaouad Gharib MAR 2:05:27
Emmanuel Mutai KEN 2:06:15
Yonas Kifle ERI 2:07:34
Marilson Dos Santos BRA 2:08:37
Abdi Abdirahman USA 2:08:37
Yuko Matsumiya JPN 2:09:18
Takayuki Matsumiya JPN 2:10:04
Dan Robinson GBR 2:12:14
Yusei Nakao JPN 2:14:23
Zersenay Tadese ERI DNF (London 09)
Andrew Lemoncello GBR debut

Nadam se da neće mnogo takmičara izostati sa spiska zbog problema u avionskom saobraćaju.

Kod maratonki je najveća favoritkinja Irina Mikitenko. Imaće težak zadatak da pobegne najboljoj Američkoj maratonki Deena Kastor. Ruskinje i Japankinje uvek mogu da iznenade. Kvalitet Etiopljanki je svima dobro poznat.

Konkurencija kod maratonaca je ogromna. Samuel Wanjiru je prošlogodišnji pobednik, drži rekord staze i pobednik je maratona na Olimpiskim igrama u Pekingu. Duncan Kibet ima najbolje vreme posle Gebrselassie. Martin Lel je bio glavna faca Londonskog maratona pre dve godine i pokušaće da pokaže ko je gazda. Tsegaye Kebede je majušni Etiopljanin kome nikako da pođe za rukom da pobedi Wanjiru-a. Jaouad Gharib, Marokanac koji je na svim velikim svetskim maratonima u poslednje vreme među prva tri, ali nikad prvi. Zersenay Tadese je prošlog meseca oborio svetski rekord u polumaratonu i nikad nije završio maratonsku trku. Svi ostali elitni maratonci su sam svetski vrh i baš svako sa liste u nedelju može prvi da prođe kroz cilj.

Prošao je Beogradski maraton 2010. O ovogodišnjem poboljšanju trke i mojim očekivanjima sam pisao u prethodnom članku. Neću kritikovati organizaciju jer sam već sam sebi dojadio kukajući o manama ove trke, ali sam oduševljen dobrom voljom ljudi koji su učinili ovu trku mnogo boljom. Mislim na pejsmejkere i ljude zadužene za dodatne okrepe. Vreme je bilo uobičajeno za Beogradski maraton, toplo i vetrovito. Malo nezgodno za trčanje što se vidi po rezultatima.

Kao što sam već pisao, ne osećam se najbolje u poslednje vreme. Novosadski polumaraton sam jedva završio i posle toga me prate problemi. Ne idu mi treninzi. Nekad super uradim trening, a nekad totalno puknem. Kašljem i sumnjam na neku bolest. Idem po lekarima, a oni pojma nemaju šta mi je. Krvna slika mi je u redu. Dajem sve od sebe da se što bolje spremim za maraton u Trstu što mi je glavni cilj za prvi deo sezone. Trener me je odmarao pred Beogradski polumaraton sa par kratkih, ali intezivnih treninga. Uspeo sam da uradim te treninge zato što su kratki, ali nisam se na njima osećao najbolje. Jutro pred trku sam odlučio da krenem kao maratonski trening, tj. da probam da istrčim u planiranom tempu maratona, oko 3:55min/km. U slučaju da mi krene trka, odmah bih ubrzao i jurio do kraja za što bolji rezultat. Ako mi ne ide, mislio sam da probam da izvučem maraton tempo do kraja.

Krenuo sam trku kao što sam planirao. Maraton tempo oko 3:55min/km. Nisam se obazirao na ostale trkače. Samo sam slušao svoje telo i mnogo više nego obično pratio puls i ritam. Odmah sam osetio da to nije to. Kao da imam 60 godina više. Trčim i teško mi je. Stalno sam morao da ubrzavam, jer čim bih se malo opustio krenuo bih da usporavam. Nije išlo, ali nikako nisam mogao da dozvolim sebi da odustanem. Krenula je dugačka nizbrdica od Crvenog krsta, pa do Ekonomskog fakjulteta. Pustio sam noge da ih nosi inercija, ali i to mi je bilo teško. Sećam se kad sam prošle godine trčao maraton, na istoj nizbrdici sam išao oko 3:30min/km i to mi je bilo jako lako. Išao sam sličnim tempom i ovog puta, ali nije mi ni malo bilo lako. Mrcvario sam se preko Brankovog mosta i kad je došao ravan deo počeo sam da usporavam. Potpuno isti osećaj kao u Novom Sadu. Pred osmi kilometar pokušavam da ubrzam, ali ne ide. Odustao sam!

Krenuo sam pešice nazad, a u susret mi je išla kolona trkača. Bes koji me je obuzeo posle odustajanja brzo je prošao. Bilo mi je zadvoljstvo da gledam kolonu ljudi koja uživa u tako prostoj stvari kao što je trčanje. Došlo mi je da se okrenem i nastavim trku. Bodrio sam trkače koliko god sam mogao. U pešačenju preko mosta pravio mi je društvo jedan mladi atletičar koji je krenuo trku na 5km ali je zalutao za maratoncima. Oduševio sam se kad sam na mostu video moju drugaricu Mirku koja se odlučila na maraton! Ona ne trenira trčanje nego ponekad malo trčakara. Završila je maraton za 5:11 BRAVO !!! Došao sam do cilja gde su me čekali devojka, roditelji i kumovi. Iznenadilii su se kad su me videli. Znali su da nisam dobro u poslednje vreme i podržali su moju odluku o odustajanju. Morao sam da se utešim sa babinom štrudlom sa makom.

Siguran sam da sam mogao da završim i ovaj polumaraton. Bilo bi isto mrcvarenje kao u Novom Sadu. Ovog puta sam odustao. Na polumaraton u Novi Sad sam otišao posle dobro urađenih treninga. Mislio sam da mi je to loš dan i šta je tu je. Čim mogu da se mrdam u napred mogu i da završim trku, nikako DNF (did not finish). Na ovu trku sam došao sa drugačijim pristupom. Veliki problemi sa treninzima, a glavna trka blizu. Glavni razlog mog odustajanja je bio to što mi je glavna trka blizu i što bi nastavak trke mogao da ugrozi moj maraton.

Moralo je i to jedanput da se desi. DNF pored mog imena. Boli ali proći će. Sad sam skoncentrisan na trku u Trstu. Nisam dobro. Imam želju da treniram, ali od treniranja kao da mi je gore. Jedino što u ovom trenutku mogu da uradim je da ne radim ništa. Probaću da odmorim par dana, pa opet da pokušam da trčim i da vidim šta će mi telo kazati. U Trst idem definitivno. To je glavna trka i tu ne postoji opcija odustajanje. Šta god da se desi ja taj maraton završavam u predviđenom vremenu od pet ipo sati. Posle trke u Trstu ću dobro razmisliti o svemu i probati da nađem uzrok mog lošeg stanja i nešto promenim kako mi se ovo više ne bi ponovilo.

Moj kum Nikša je imao još jednu fantastičnu trku. Bio je 15. u polumaratonu sa vremenom 1:20:12. BRAVO !!!

Beogradski maraton 2010 ću pamtiti po mom prvom odustajanju i po još jednom velikom čudu koje se desilo na ovoj trci. A to je da je Ivan Ognjanović, pejsmejker, prvi put trčao bez kačketa.

Rezultate polumaratona i maratona možete videti na sajtu beogradskig maratona.