Polumaraton u Apatinu nikako ne propuštam. To je jedna od najbolje organizovanih trka u Srbiji i na njoj je uvek dobra atmosfera. Nije mi bilo u planu da mi ovo bude poslednja trka u sezoni i zato se nisam razbijao od treninga za nju. Plan mi je bio da sezonu završim sa trkom oko Savskog jezera, Sećanje na Duška Radovića koja se održava krajem novembra. U Apatin odlazim sa mojom devojkom Milicom, mojim dedom Acom kao vernim navijačem i Draženom. Dražen je moj klijent i ovo mu je bio prvi polumaraton. Naravno, ništa bez kuma Nikše. Jedini problem koji sam imao je to što sam bio prehlađen. Pošto nisam imao temperaturu odlučio sam da se trkam.

Trku sam krenuo bojažljivo, što zbog prehlade, što zbog straha od pucanja. Uglavnom sam trčao sam i držao tempo koji mi najviše odgovara. Tokom trke sam postepeno ubrzavao i trčao sve brže i brže. Nisam nosio Garmin niti bilo kakav sat, pa nisam imao pojma o tempu i vremenu. U drugoj polovini trke sam jurio par trkača ispred sebe. Jednog makedonca sam prestigao na 15. km, a drugog makedonca Kokana Ajanovskog sam dobio u sprint finišu, mislim da me je pustio.  Polumaraton sam završio sa vremenom 1:18:18. Super, još jedan polumaraton ispod 1:20, ali mislim da sam mogao brže. Suviše sam se štedeo u prvoj polovini trke.

Moj kum Nikša je bio fantastičan. Trčao je lični rekord 1:13. Moj klijent Dražen je uspešno završio svoj prvi polumaraton sa vremenom 1:40. Sve je ispalo kako je planirano. Ostale rezultate polumaratona možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Iako sam završio trku bez raspada problemi me nisu zaobišli. Posle trke mi je pozlilo. Prvo mi je bilo jako hladno, pa sam nekako došao malo sebi, pa sam dobio temperaturu i na kraju me sve prošlo kao da ništa nije bilo. Opet je glavni problem bila dehidratacija. Bio sam prehlađen i stalno sam išao na malu nuždu. 4 puta na putu do Apatina i par puta tokom noći. Vodio sam računa i pio sam dosta vode, ali nije bilo dovoljno. U drugoj polovini trke kad sam dao gas nisam pio vodu. Pritisak mi je opet bio nizak, 90 sa 60. U život me je vratila voda sa solju i šećerom i posle čips.

Posle polumaratona u Apatinu je trebalo da nastavim sa treninzima za trku oko Ade. Uradio sam par težih treninga i ipak odlučio da završim sezonu. Želim treninge da podignem na viši nivo, ali prvo moram da se saberem i napravim malo reda u životu. Problem mi je ishrana. Nikad nisam ništa specijalno radio što se tiče ishrane. Spontano sam se hranio i gledao da unesem dosta ugljenih hidrata i što više voća i povrća. Sad kad radim često jedem đubre i nemam dovoljno energije za trening. Stalno sam gladan i uvek spontano grickam neke gluposti i mislim preživeću nekako trening. Tako više ne ide. Video sam par puta ,kad dobro jedem imam utisak da mogu da trčim do besvesti. Na svu ovu zajebanciju sa hranom kad se još doda eksperimentisanje sa bezglutenskom dijetom došao sam do raspada sistema. Ovde pravim rez, završavam sezonu, par nedelja odmora, planiranje ishrane i idemo sve ispočetka. Nema više zezanja, na proleće maraton. Kraće trke smaraju.

Prva stvar koju moram da rešim što se tiče ishrane je da proverim da li sam alergičan na gluten. U prethodnom periodu sam eksperimentisao sa izbacivanjem glutena iz ishrane. Na osnovu tih eksperimenata imam dosta razloga da sumnjam da sam netolerantan na gluten ili da imam Celijakiju. Otići ću do doktora, samo ne znam kog, i probaću to da razrešim. Posle moram malo da isplaniram ishranu i nađem svoj magični napitak koji će mi služiti za brži oporavak posle treninga. O možda gluten problemima ću još pisati.

Državno prvenstvo u atletici

Državno prvenstvo u atletici je bilo 6. i 7. avgusta u Kragujevcu. Tamo sam otišao sa mojim klubom Proleterom. Takmičenje je bilo pristojno organizovano. Prvi dan takmičenja ništa nisam trčao. Uživao sam gledajući razne atletske discipline. Moj kum Nikša je trčao trku na 10000m. Ta trka je bila dosta teška zbog velike vrućine. Sutradan me je čekala moja trka na 5000m. Trčao sam onako kako sam trenirao. Zbog posla treninzi su mi bili daleko od planiranih. Trku sam završio ubedljivo poslednji. Već sam zaostao na prvom metru i kilavio se do kraja kako sam mogao. Ostali iz mog kluba su bili odlični. Svaka čast Angeli Terak koja je osvojila dve medalje. Rezultati državnog prvenstva u atletici se nalaze na sajtu atletskog saveza.

Trka Horgoš-Kanjiža

Posle državnog prvenstva u atletici planirao sam da odmorim nedelju dana, samo lagana trčanja. U subotu 13. avgusta se održavala trka Horgoš-Kanjiža. Ucestvovali smo Niksa i ja a bodrili su nas nasi roditelji. Prijavio sam se za trku i rešio da je istrčim kako ide. Na početku trke uhvatio sam svoj ritam i brzo izbio na 4. poziciju. Ispred mene je bio Atila. Do pred kraj trke sam držao Atilu na konstantnom rastojanju. Na kraju sam dao gas i završio trku na trećem mestu. Moj kum Nikša je bio drugi, a Milenković Nebojša prvi. Volim ovu trku. Kanjiža je lepo mesto. Posle trke uvek ide kupanje u Tisi i bazenima. Ovog puta je bio i ovčji paprikaš. Rezultati se nalaze na sajtu Somborskog maratona.

Nedelju dana u Brusu

Uzeo sam goodišnji odmor. Prvi deo godišnjeg odmora sam proveo u Brusu. Tamo sam trenirao po brdima i istraživao nove staze kroz šumu. Porodica od moje devojke Milice je imala slavu. Jedino što mogu reći je PREKRASNO!!!

Alergija na gluten

Miličina drugarica Violeta je buduća ambiciozna doktorica. Popricao sam sa njom o svom zdravstvenom stanju i posavetovala me je da proverim da nisam alergičan na gluten. Jako malo sam znao o glutenu i alergiji koju izaziva. Kad sam saslušao Violetu i malo butao po internetu video sam da mogu da postavim teoriju da sam alergičan na gluten. Sad tu teoriju treba dokazati ili opovrgnuti. Malo sam izbacio gluten, izvadio sam krv, ali konačan odgovor još ne mogu da dam. To sa glutenom je jako zaguljena tema. Pisaću još o tome. Ako neko može da mi preporuči nekog dobrog lekara za to neka mi javi. Jedan dobar tekst o alergiji na gluten.

Završio sam sa školovanjem

Konačno sam masterirao i moje školovanje je formalno završeno. Sad sam master inženjer elektrotehnike. Tokom mog školovanja trčanje je imalo ogroman značaj. Kad studirate ETF i imate nešto, kao ja trčanje, što resetuje mentalni umor onda taj ETF i nije toliko strašan. Škola je gotova i sad je vreme da se prave pare.

Kad radim puno radno vreme od sedam ujutru do tri popodne nemam nikakvih problema sa treninzima ma koliko mi dan na poslu bio težak. Problemi nastaju kad radim prekovremeno. Kad ostanem na poslu koji sat duže opet uradim trening bez problema. Sve češće su situacije da radim dosta duže od normalnog radnog vremena što mi dosta sabotira treninge.

Ne bi me toliko nerviralo to što radim mnogo duže da su to neki poslovi iz moje struke. Zna da bude baš iritirajuće kad radim prekovremeno glupave poslove za malo para. Prošle nedelje sam bio u Nišu četiri dana. Posao mi je bio periodičan pregled električne opreme na benzinskim pumpama koja se nalazi u zoni gde je prisutna zapaljiva materija. Ovo je eksta glupav posao. Skinu se poklopci sa automata za točenje goriva. Traže se tablice sa podacima na električnim uređajima. Obično su te tablice nedostupne i jako prljave. Kad se nađu tablice pročitaju se podaci sa nje i zapišu na papir kako bi se napravila baza podataka i na uređaj se zalepi nalepnica. To radim ceo dan. Krenemo ujutru u sedam i obilazimo pupme do osam uveče. U osam uveče se vratimo u Niš i onda ajde na trčanje. Tih dana je trebalo da radim jake treninge zato što je prvenstvo države na 5km za dve nedelje i za tu trku se duže vreme spremam. Nije jednostavno trenirati jako u gradu koji skoro uopšte ne poznajem. Pošto na treninge krećem kasno nemam vremena da istražujem i nađem pogodno mesto za trening. Krenem pa se snalazim. Kad sam radio trening 5x1000m krenuo sam prvi interval od 1000m u nepoznatom pravcu nadajući se da ću imati pristojan km predamnom. Tad sam završio u nekom blatu, pa sam za narednu hiljadarku smislio nešto drugo. Inače Niš je super grad i baš mi se svideo. Lepo je videti da neki grad u Srbiji živi punim plućima, a nije Beograd. U Nišu puno ljudi trči, super!

U Nišu sam uspeo da uradim sve treninge po planu ali mi je to došlo glave. Mnogo sam se iscrpeo. Problem je bio to što ceo dan provedem u kolima ili na pumpama. Sve pumpe su bile na autoputu i tu nije moglo kvalitetno da se jede. Jeo sam malo i loše ceo dan. Kolege sa kojma sam išao na teren su jeli camo crkotine (roštilj) i ništa drugo. Od neke pristojnije zdravije hrane ni traga. Posle Niša mi je imunitet skroz opao, pa sam se razboleo. Opet propušteno previše treninga. Razmišljam se da li da idem na državno prvenstvo. Forma nije baš kako bih želeo. Od sledeće nedelje me opet čeka mnogo prekovremenog rada i to će dugo trajati. Ovog puta ću biti u Kikindi. Sad imam iskustva sa tim pa ću ovoga puta biti pametniji.

Nije baš lep život kad se puno radi prekovremeno. Tada se nema dovoljno vremena za sebe i svoje najbliže. Nisam se baš zato ubijao na fakultetu. Mnogi će sad reći da nisam skroman, šta bre ja hoću, zar ne vidim kako se u Srbiji teško živi, treba da budem srećan što imam posao, mnogima je gore itd. Sve to stoji, ali nisam skroman. Mislim da mogu bolje od ovoga. Znam svoj posao dobro da radim. Dobro se snalazim na poslu i lako rešavam probleme. Lako učim. Sam sam provalio world press, naučio HTML, PHP i JavaScript i rekonstruisao blog i napravio TEMPO KALKULATOR. Sad se bacam na android aplikacije i to ću za koji mesec znati da radim.

Razmišljao sam da promenim posao, ali u ovoj glupavoj zemlji normalnog posla ima samo u Beogradu. Ne volim velike i pretrpane gradove i neću da živim u Beogradu. Kakva će biti budućnost Srbije kad se svi sele u Beograd. Neću da budem deo te budalaštine. Najbolje bi bilo da odem kod devojke u Brus. Tamo lepo gajim ovce i maline, uživam u prirodi i pomalo programiram. Kad bih tamo trenirao po brdima i u takvoj klimi postao bih zver. Mogao bih da se jurim sa Kenijcima .

Malo sam sredio blog. Pored novog izgleda blog je dobio i TEMPO KALKULATOR. To je jednostavna web aplikacija pomoću koje možete da vršte razna računanja sa vremenom, dužinom i tempom trčanja. Autor aplikacije sam ja.

Interesuje me Vaše mišljenje o rekonstrukciji i TEMPO KALKULATOTU. Pišite: komentari, moj mail, facebook, ili nešto drugo.

Prošli vikend sam slučajno oborio lični rekord u polumaratonu. Iz totalne gužve sam otišao u Novi Sad sa ciljem da se malo istrčim na Noćnom polumaratonu.

To jutro sam ustao rano, totalno neispavan. Sa Milicom i bratom Andrejom sam išao u Beograd. Andrej je imao prijemni na Fakultetu Dramskih Umentnosti. Milica i ja smo mu bili podrška. To je bio širi krug prijemnog i Andrej je bio u grupi od 39 kandidata. Morali smo dugo da čekamo Andrejev red jer je on bio 37. Na kraju velika radost za sve nas. Samo Andrej i još jedan dečko su ušli u uži krug iz ove grupe. Onda je usledila jurnjava po Beogradu radi kupovine rekvizita, jer je uži krug počinjao već sutradan. Na žalost Andrej nije prošao uži krug.

Kasno sam stigao u Zrenjanin i mrzelo me je da jurcam u NS da bih stigao na trku. Trka je počinjala u 22h, a prijave su bile do 20h. Sutradan me je takođe čekalo rano ustajanje i putovanje u Kladovo na međunarodnu Konferenciju Eurobrand. Trebalo je da prezentujem neki svoj rad. Nisam imao ni prevoz, bio sam mrtav gladan i mnogo mi je bilo da dam 1000 dinara za startninu. Nisam baš bio raspoložen za trkanje, ali nešto mi je govorilo da treba da idem. U poslednjem trenutku odlučujem se da odem na trku. Jedem na brzinu i hvatam taksiste divljake. Moj kum Nikša me je prijavio.

Uspevam da na vreme stignem na trku. Bio sam besan na organizatore zato što moram da dam 1000 dinara za startninu, ali kad sam video kako su sve dobro organizovali dao bih im i 2000. Svaka čast oraganizatorima! Na miru sam se zagrejao, pozdravio sa društvom i krenuo trku.

Nisam nosio Garmin na trci. Krenuo sam opušteno, 100% na osećaj. Nije mi bilo važno ni vreme ni plasman. Hteo sam samo da lepo završim trku. Prvi deo trke sam išao sa Milošem Stošićem. Drugi deo trke sam bio sam. Ispred mene su bili moj kum Nikša i legenda Mišović Zdravko. Njih dvojica su bili drugi i treći u polumaratonskoj trci. Iza mene je bio Miloš Stošić. Između svih nas je bila velika razlika i mislio sam de će se trka tako završiti. Video sam da mi dobro ide. Odlično sam se osećao i postepeno sam pojačavao. Mislio sam da mogu da oborim lični rekor i da prvi put trčim polumaraton ispod 1:20. Pred kraj trke sam stigao Zdarvka. Moj kum Nikša je takođe usporio na kraju i njemu sam se dosta približio. Kad je Nikša video da sam mu blizu dao je gas. Cilj trke je bio blizu i nisam imao dovoljno vremena da ga prestignem. Trku sam završio jedan sekund iza kuma. Vreme mi je bilo 1:17:29. Popeo sam se na podijum, bio sam treći. To je moj novi lični rekord u polumaratonu. Dobio sam pehar i vaučer za K swiss Tubes patike. Svaka čast Nikši, Zdravku i Milošu na dobroj trci. Pobednik polumaratonske trke je bio Varbiro Attila. Rezultate trke možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Ovaj moj rezultat je najviše posledica žestokog treniranja zimi i proletos kad sam se spremao za Beogradski maraton. U poslednje vreme sam posvetio pažnju sprintevima i povećanju brzine što je sigurno doprinelo ovom rezultatu. Prethodnih nedelja sam oborio lične rekorde na 200m i 400m. Proletos sam dobro trenirao, ali to nisam pokazivao na trkama. Razlog toga je baš to što sam previše dobro trenirao. Većina trenera kaže da razlog loših trka mogu da budu prejaki treninzi. Mislim da je to bio moj slučaj proletos. Pisaću još o tome.

Kad sam se posle studiranja vratio u Zrenjanin živeo sam kod svojih roditelja. Došlo je vreme da se osamostalim. Iznajmio sam stan u Zrenjaninskom naselju Šećerana. Tu sada živim sa devojkom Milicom. Stan je bio prazan, pa ga je bilo potrebno napuniti. Za to je bilo potrebno mnogo vremena. Pored mog radnog vremena od osam sati i svakodnevnog sređivanja stana nisam stigao da pišem i normalno treniram. Trenirao sam kampanjski. Kad god bih našao malo vremena otišao bih na trčanje. Jednom sam se iznervirao zbog mnogo propuštenih treninga, pa sam u ponoć otišao na trčanje. Sa kampanjskim treniranjem sam koliko toliko zadržao formu, ali nisam spreman za trke i jake treninge. Ostalo mi je još da sredim internet u stanu. Čim to sredim nastavljam sa redovnim pisanjem.

Kao da su znali da se selim na Šećeranu. U parku koji je na 100m od moje zgrade pravi se staza za trčanje. Kažu biće tartan. Odmah pored moje zgrade nalazi se bazen. Još mi fali dobar bajs pa da pređem na triatlon.

Odlučio sam da promenim disciplinu. Neko vreme neću trčati maratone. Prelazim na kraće distance. Za to postoji mnogo razloga. Sad ću imati manje vremena za treninge jer počinjem da tražim dodatni posao. Hoću da probam da se ubrzam. Ne dižem ruke od samotreniranja. Sviđa mi se samotreniranje i da bih to dalo rezultata moram više da eksperimentišem. Trenirajući kraće distance više ću se trkati, a time ću imati više prostora za eksperimentisanje. Najviše volim maratone i čim mi se situacija u životu promeni evo mene opet na 42km.

Pretprošli vikend sam hteo da se oprobam na atletskoj stazi. U Novom Sadu su bile kvalifikacije za finale Kupa Srbije u atletici. Kvalifikacije su trajale dva dana, subota i nedelja. Trebalo je u nedelju da trčim trku na 5km. U subotu sam bio u Užicu na nekoj svadbi. Posle svadbe sam se iscimao da stignem u nedelju u Novi Sad na trku. Usput mi je javljeno da neću trčati 5km, nego 3km zato što je 5km bilo u subotu. Dobro, bolje išta nego ništa. Kad sam najzad stigao u Novi Sad rekli su mi da neću trčati ni 3km zato što sam jedini prijavljen i idem direktno u finale. Kad se završilo takmičenje sam sam istrčao 3km kao test. Nisam 2 godine trčao na tartanu, pa da se malo potsetim. 3km na atletskoj stazi sam istrčao za 9:47, nije loše.Pogledao sam rezultate kvalifikacija za Kup Srbije u drugim gradovima i vidim da me u finalu čeka sigurno poslednje mesto. Finale trčim sad u nedelju.

Istrčao sam još jedan maraton. Ništa novo, još jedna loša trka. Opet sam totalno puko. Nema šta posebno da kažem. Lepo sam krenuo trku i do pola je sve bilo OK. Do tridesetog kilometra sam totalno puko i onda mrcvarenje do kraja. BG maraton sam završio za 3:23. Ne mogu da verujem da je uspelo da bude gore od prošlogodišnjeg maratona u Trstu.

Mislim da sam se dobro spremio, ali šta vredi da ispadam šaban i to pričam kad to nikako da pokažem. Očigledno je na trci nešto krenulo naopako. Osetio sam da mi je već prvi gel koji sam pojeo ostao u želicu. Posle toga sve što sam pojeo i popijo je ostalo zaglavljeno u mom želucu tako da sam ostao bez vode i goriva. Kad sam prošao cilj bilo mi je jako loše. Noge su me strašno bolele od dehidratacije i bilo mi je muka. Potražio sam od lekara hitne pomoći nešto za mučninu. Oni su mi prvo izmerili pritisak. Kad su videli da mi je pritisak 80 sa 40 dali su mi infuziju i pošto mi od infuzije nije bilo bolje završio sam u Kliničkom centru. Dok sam čeko red u Kliničkom centru postalo mi je bolje i kad sam ušao kod doktora već sma bio kao nov. Žao mi je što sam roditeljima i devojci ponovo priredio pretstavu sa lekarima posle trke.

Najviše sam zabrljao to što nisam uzimao tablete soli pre i za vreme trke. To sam ranije probao par puta i uvek mi je dosta pomoglo. Sad sam planirao da ih uzmem ali nisam mogao da ih nađem u Srbiji. Mislio sam neće biti baš toliko toplo, pa mi neće trebati. Inače nekad imam problema sa niskim pritiskom, genetski. Lekari su mi reklo da razlog za zaglavljivanje svega u mom želucu može da bude nizak pritisak. Tablete soli bi mi sigurno podigle pritisak. Možda bih mogao da počnem da pijem kafu.

Imam još jedan probllem koji je uticao na lošu trku. Radnim danima treniram popodne posle posla. Tad mi treninzi dobro idu. Vikendom treniram ujutru i uvek se osećam kao da su mi performanse ujutru lošije. Puls mi je uvek za 5, do 10 otkucaja veći nego kad treninram popodne. To mi se prethodnih godina nije dešavalo. Moram da nađem razlog za lošije jutarnje treninge i da rešim taj problem. Krenuću od pretpostake da je to povezano sa pritiskom, pa ću eksperimentisati. Pritiska je uvek niži pre podne.

Mogao bih da proglasim da je moj eksperiment da treniram sam sebe totalna propast, ali neću još da dižem ruke od toga. Verujem da to ne radim baš tako loše kako se to pokazuje. Probaću još malo. Naredne dve nedelje ću da odmorim, pa nastavljam sa treninzima. Važno je da je motivacija još tu i da već jedva čekam novi ciklus treninga.

Upravo sam analizirao ranije istrčane maratone. Do sad sam ih istrčao sedam. Planiram taktiku za BG maraton koji trčim za nedelju dana. Ovo je prvi maraton za koji sam se sam spremao. Ne znam kako sam spreman. Neću ništa da prognnoziram, da ne bih ispao magarac kao na polumaratonu u Novom Sadu.

Najvažnije mi je da u nedelju na trci ne budem glupav. Ne bih trebalo da trčim kao na nekim ranijim maratonima. Nekad sam sebi u glavi zacrtao tempo kojim bih trebalo da trčim maraton. To je bio realan tempo, ali za idealne uslove. Trčao sam tako što sam buljio u glupavi Garmin i po svaku cenu se držao zadatog tempa makar mi uragan duvao u lice. Tako sam na Iron Man štafeti u Mađarskoj trčao maraton na 35 stepeni, teški uslovi. Sebi sam zacrtao tempo 4:10/km i udri bez obzira na vrućunu. Totalnio sam pukao, završio trku i trebala mi je lekarska pomoć. Više neću tako da trčim maratone. Ovaj BG maraton moram da trčim pametno u skaldi sa svojim telom i uslovima. Uslovi sigurno neće biti baš prijateljski. BG maraton je teška trka. Skoro uvek bude pretoplo i duva neki vetar. Kad sam pretprošle godine trčao mataton u Zagrebu, trku sam krenu sa stavom daj da nekako preživim. Pred tu trku sam se raspadao na treninzima i stalno sam imao bolove u nogama. Tada je palo lični rekord, 2:52.

Mislim da sam dobro trenirao za BG maraton. Ove nedelja treniram skroz lagano. Prošle nedelje sam takođe dostra smanjio treninge. Pretprošla nedelja mi je bila žestoka. Istrčao sam najveći nedeljni obim do sad, 108km. Na kraju nedelje sam radio poslednji ubitačni trening za maraton. Trčao sam polumaraton na Ušću. Pre polumaratona sam istrčao 14km lagano, pa onda polumaraton tako da sve zajedno bude trening od 35km. Dan je bio vruć, ne baš prijatan za trčanje. Staza za trku je bila prepuna šetača koje nije bilo ni najmanje briga što se tu trči trka. 14km sam istrčao bez problema. Noge su mi bile preteške od prethodnih treninga. Uzeo sam neki bezveze gel sa kofeinom od kod mi je bilo muka. Imao sam jako kratku pauzu posle 14km i starta polumaratona. Nisam baš bio u najboljem stanju kad sam krenuo polumaraton. Bilo mi je muka od gela i stigao mi je umor. To mi je biila idealna proba pred BG maraton. Toplo, gužva, bilo i vetra, muka, umoran, a treba da trčim 21.1km. Cilj mi je bio da polumaraton istrčim bez pucanja i da mnogo ne padnem u tempu. Trčao sam na osećaj, nisam se zaglupljivao sa Garminom i lepo završio polumaraton za 1:24. Ceo trening je izašao malo manje od 35km za oko 2:22.

Ostalo mi je još da se dobro odmorim, izmasiram i najedem testa. U nedelju put pod noge.

Dugo nisam pisao na blogu. Prethodnih mesec dana sam puno pisao i bilo mi je muka od tastature. Na poslu sam pisao pripravnički dnevnik i pripravnički rad, a kuću sam pisao projekte za poslednji ispit i master rad za fakultet.

Trenizi su mi sve ovo vreme išli dobro, jako dobro. Ambiciozno sam očekivao naredne trke. Prvo sam se oprobao na polumaratonu na Paliću. Nisam se dobro odmorio za tu trku i trčao sam je sa teškim nogama. To je više bio jači trening. Vreme je bilo nepovoljno za trčanje. Duvao je jak hladan vetar. Bila je to jako interesantna trka. Celu drugu polovinu trke sam se borio sa Atilom iz Bačke Topole i Kesićem iz Sombora. Bila je to žestoka borba. Uspeo sam pre njih da uđem u cilj. Dobro su se borili, svaka čast. Trku sam završio za 1h i 17min, ali to vreme se nevaži za moj lični rekord. Organizatori su napravili veliki propust i staza je bila kraća skoro za kilometar. Pored teških nogu i jakog vetra trčao sam dosta dobro.

Na ultramaratonu na Adi 12. marta sam radio jači trening specifičan za maraton. Trčao sam 30km, prosečnim tempom 4:10/km. Taj dan je bilo baš vuće i to me je malo usporilo. Usput sam imao još dosta dobrih treninga. Trčao sam 4x(2000m za oko 6:50), pauza 90 sekundi kaskanje. Tri dana zatim sam išao 10km za 36:19. Dva dana zatim sam radio dužinu 12km oko 4:20/km, pa fartlek 4x(3km za 3:45/km + 2km za 4:10/km), sve ukupno 32km prosečnim tempom 4:05/km. Sve je bilo spremno da novosadski polumaraton trčim ispod 1h i 20min.

Krenuo sam novosadski polumaraton i već na početku problemi. Noge u odličnom stanju. Disanje kontrolisano, kao da šetam. U grudima me nešto stiska. Pogledam puls kad on 180. Nisam krenuo prejako, čak sam krenuo sporije nego što sam planirao. Mislio sam proći će to, Garmin me zeza i biće OK. Kilometri prolaze, a ja ne ličem na sebe sa prethodnih treninga. Puls i dalje previsok. Za oko deset otkucaja veći nego na treningu pri istom tempu. Noge i dalje super. Disanje kao da sedim. Osećam kao da mi je nervni sitem poblesavio i nepotrebno tera moje srce da lupa ko blesavo. Tako ja patim i pokušavam da držim gupu. Gledam garmin, idem tempom koji mi je na trenizima zezanje. Puštam grupu i padam u ritmu. Masovno me obilaze. Skoz sam usporio. Mogu da se vučem do kraja i završim trku. Čemu to da još jednu trku završavam kao u tuđem telu. Odustajem na 15. km.

Na veliku žalost ne znam šta je tačno problem. Što mi puls na trci ide tako visoko? Kad sam stigao kuću uradio sam mali eksperiment. Izašao sam da trčim. Istračao sam 2km u tempu kom sam planirao da trčim polumaraton. Bilo mi je teško jer sam bio umoran od trke, gladan i žedan. Ali nisam osećao stezanje u grudima kao na trci. Pokušao sam da ubrzam i podignem puls. Puls mi nije bio visok. Bio je kao na treningu. Imam par teorija za lošu trku i nadam se da ću u narednom periodu uspeti da nađem odgovor:

TREMA – Bio sam mnogo nervozan pred trku. Dve godine pokušavam da trčim polumarato ispod 1h i 20min. Osećao sam se dobro i mnogo sam želeo da to uradim. Možda me je nervoza pojela i prouzrokovala povišen puls koji me je slomio.

OPET PRETRENIRAN – Ovo je ono čega se strašno plašim uvek kad treniran. Ne želim da mi se nika ponovi stanje od prošle godine. Prošle godine je počelo sa povišenim pulsom. Nadam se da ovja put to nije slučaj. Pretreniranost mi je pratila malaksalost, osećao sam se kao bolestan dok trčim. Sad te malaksalosti nema, samo divlja puls. Možda sam formu za beogradski maraton podigao prerano. Posle visoke forme ili ide odmor i novi ciklus treninga ili se ulazi u pretreniranost. Videću kako će mi ići naredni treninzi. Ako opet osetim pretreniranost i povišen puls onda sam zeznuo stvar i odustaem od beogradskog maratona.

UMORAN OD PRETHODNIH TRENINGA – Trenirao sam jako prethodne dve nedelje, a za trku sam sužavao samo dva dana. Možda bude sve OK kad odmorim. Napravio sam grešku sa treningom u ovu sredu. Bio je prejak. Trčao sam 18km. Prva dva km zagrevanje, a posle 16km tempom oko 3:45/km. Na tom treningu sam se osećao odlično i trčao jako lako. Da sam produžio još 5km bio bi to polumaraton ispod 1h i 20min. Prosečan puls na tom treningu mi je bio 159, a maksimalni 174 što govori koliko je moje stanje na polumaratonu bilo nenormalno.

Probaću narednu nedelju da uradim jaku i onda sledi sužavanje za beogradski maraton.

Trčao sam na atletskoj stazi na glavnom stadionu u Zrenjaninu. Trčao sam sam, ali sam imao podršku društva iz AK Proleter. Vreme me baš nije poslužilo. Iako je bilo sunčano i toplo dok sam bio na poslu, kad sam krenuo sa trčanjem naglo je zahladnelo i počela je da se spušta magla.

Moj novi PB na 5km je 17:05. To je 3:25 min/km. Nikad dosad nisam trčao tako brzo, ne računam intervalne treninge.

Novi PB je znak da sam vratio staru formu posle silnih problema koje sam imao prošle sezone. Nadam se da je ovo uvod u lične rekorde i na dužim distancama.