Polumaraton u Apatinu nikako ne propuštam. To je jedna od najbolje organizovanih trka u Srbiji i na njoj je uvek dobra atmosfera. Nije mi bilo u planu da mi ovo bude poslednja trka u sezoni i zato se nisam razbijao od treninga za nju. Plan mi je bio da sezonu završim sa trkom oko Savskog jezera, Sećanje na Duška Radovića koja se održava krajem novembra. U Apatin odlazim sa mojom devojkom Milicom, mojim dedom Acom kao vernim navijačem i Draženom. Dražen je moj klijent i ovo mu je bio prvi polumaraton. Naravno, ništa bez kuma Nikše. Jedini problem koji sam imao je to što sam bio prehlađen. Pošto nisam imao temperaturu odlučio sam da se trkam.

Trku sam krenuo bojažljivo, što zbog prehlade, što zbog straha od pucanja. Uglavnom sam trčao sam i držao tempo koji mi najviše odgovara. Tokom trke sam postepeno ubrzavao i trčao sve brže i brže. Nisam nosio Garmin niti bilo kakav sat, pa nisam imao pojma o tempu i vremenu. U drugoj polovini trke sam jurio par trkača ispred sebe. Jednog makedonca sam prestigao na 15. km, a drugog makedonca Kokana Ajanovskog sam dobio u sprint finišu, mislim da me je pustio.  Polumaraton sam završio sa vremenom 1:18:18. Super, još jedan polumaraton ispod 1:20, ali mislim da sam mogao brže. Suviše sam se štedeo u prvoj polovini trke.

Moj kum Nikša je bio fantastičan. Trčao je lični rekord 1:13. Moj klijent Dražen je uspešno završio svoj prvi polumaraton sa vremenom 1:40. Sve je ispalo kako je planirano. Ostale rezultate polumaratona možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Iako sam završio trku bez raspada problemi me nisu zaobišli. Posle trke mi je pozlilo. Prvo mi je bilo jako hladno, pa sam nekako došao malo sebi, pa sam dobio temperaturu i na kraju me sve prošlo kao da ništa nije bilo. Opet je glavni problem bila dehidratacija. Bio sam prehlađen i stalno sam išao na malu nuždu. 4 puta na putu do Apatina i par puta tokom noći. Vodio sam računa i pio sam dosta vode, ali nije bilo dovoljno. U drugoj polovini trke kad sam dao gas nisam pio vodu. Pritisak mi je opet bio nizak, 90 sa 60. U život me je vratila voda sa solju i šećerom i posle čips.

Posle polumaratona u Apatinu je trebalo da nastavim sa treninzima za trku oko Ade. Uradio sam par težih treninga i ipak odlučio da završim sezonu. Želim treninge da podignem na viši nivo, ali prvo moram da se saberem i napravim malo reda u životu. Problem mi je ishrana. Nikad nisam ništa specijalno radio što se tiče ishrane. Spontano sam se hranio i gledao da unesem dosta ugljenih hidrata i što više voća i povrća. Sad kad radim često jedem đubre i nemam dovoljno energije za trening. Stalno sam gladan i uvek spontano grickam neke gluposti i mislim preživeću nekako trening. Tako više ne ide. Video sam par puta ,kad dobro jedem imam utisak da mogu da trčim do besvesti. Na svu ovu zajebanciju sa hranom kad se još doda eksperimentisanje sa bezglutenskom dijetom došao sam do raspada sistema. Ovde pravim rez, završavam sezonu, par nedelja odmora, planiranje ishrane i idemo sve ispočetka. Nema više zezanja, na proleće maraton. Kraće trke smaraju.

Prva stvar koju moram da rešim što se tiče ishrane je da proverim da li sam alergičan na gluten. U prethodnom periodu sam eksperimentisao sa izbacivanjem glutena iz ishrane. Na osnovu tih eksperimenata imam dosta razloga da sumnjam da sam netolerantan na gluten ili da imam Celijakiju. Otići ću do doktora, samo ne znam kog, i probaću to da razrešim. Posle moram malo da isplaniram ishranu i nađem svoj magični napitak koji će mi služiti za brži oporavak posle treninga. O možda gluten problemima ću još pisati.

Prošli vikend sam slučajno oborio lični rekord u polumaratonu. Iz totalne gužve sam otišao u Novi Sad sa ciljem da se malo istrčim na Noćnom polumaratonu.

To jutro sam ustao rano, totalno neispavan. Sa Milicom i bratom Andrejom sam išao u Beograd. Andrej je imao prijemni na Fakultetu Dramskih Umentnosti. Milica i ja smo mu bili podrška. To je bio širi krug prijemnog i Andrej je bio u grupi od 39 kandidata. Morali smo dugo da čekamo Andrejev red jer je on bio 37. Na kraju velika radost za sve nas. Samo Andrej i još jedan dečko su ušli u uži krug iz ove grupe. Onda je usledila jurnjava po Beogradu radi kupovine rekvizita, jer je uži krug počinjao već sutradan. Na žalost Andrej nije prošao uži krug.

Kasno sam stigao u Zrenjanin i mrzelo me je da jurcam u NS da bih stigao na trku. Trka je počinjala u 22h, a prijave su bile do 20h. Sutradan me je takođe čekalo rano ustajanje i putovanje u Kladovo na međunarodnu Konferenciju Eurobrand. Trebalo je da prezentujem neki svoj rad. Nisam imao ni prevoz, bio sam mrtav gladan i mnogo mi je bilo da dam 1000 dinara za startninu. Nisam baš bio raspoložen za trkanje, ali nešto mi je govorilo da treba da idem. U poslednjem trenutku odlučujem se da odem na trku. Jedem na brzinu i hvatam taksiste divljake. Moj kum Nikša me je prijavio.

Uspevam da na vreme stignem na trku. Bio sam besan na organizatore zato što moram da dam 1000 dinara za startninu, ali kad sam video kako su sve dobro organizovali dao bih im i 2000. Svaka čast oraganizatorima! Na miru sam se zagrejao, pozdravio sa društvom i krenuo trku.

Nisam nosio Garmin na trci. Krenuo sam opušteno, 100% na osećaj. Nije mi bilo važno ni vreme ni plasman. Hteo sam samo da lepo završim trku. Prvi deo trke sam išao sa Milošem Stošićem. Drugi deo trke sam bio sam. Ispred mene su bili moj kum Nikša i legenda Mišović Zdravko. Njih dvojica su bili drugi i treći u polumaratonskoj trci. Iza mene je bio Miloš Stošić. Između svih nas je bila velika razlika i mislio sam de će se trka tako završiti. Video sam da mi dobro ide. Odlično sam se osećao i postepeno sam pojačavao. Mislio sam da mogu da oborim lični rekor i da prvi put trčim polumaraton ispod 1:20. Pred kraj trke sam stigao Zdarvka. Moj kum Nikša je takođe usporio na kraju i njemu sam se dosta približio. Kad je Nikša video da sam mu blizu dao je gas. Cilj trke je bio blizu i nisam imao dovoljno vremena da ga prestignem. Trku sam završio jedan sekund iza kuma. Vreme mi je bilo 1:17:29. Popeo sam se na podijum, bio sam treći. To je moj novi lični rekord u polumaratonu. Dobio sam pehar i vaučer za K swiss Tubes patike. Svaka čast Nikši, Zdravku i Milošu na dobroj trci. Pobednik polumaratonske trke je bio Varbiro Attila. Rezultate trke možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Ovaj moj rezultat je najviše posledica žestokog treniranja zimi i proletos kad sam se spremao za Beogradski maraton. U poslednje vreme sam posvetio pažnju sprintevima i povećanju brzine što je sigurno doprinelo ovom rezultatu. Prethodnih nedelja sam oborio lične rekorde na 200m i 400m. Proletos sam dobro trenirao, ali to nisam pokazivao na trkama. Razlog toga je baš to što sam previše dobro trenirao. Većina trenera kaže da razlog loših trka mogu da budu prejaki treninzi. Mislim da je to bio moj slučaj proletos. Pisaću još o tome.

Dugo nisam pisao na blogu. Prethodnih mesec dana sam puno pisao i bilo mi je muka od tastature. Na poslu sam pisao pripravnički dnevnik i pripravnički rad, a kuću sam pisao projekte za poslednji ispit i master rad za fakultet.

Trenizi su mi sve ovo vreme išli dobro, jako dobro. Ambiciozno sam očekivao naredne trke. Prvo sam se oprobao na polumaratonu na Paliću. Nisam se dobro odmorio za tu trku i trčao sam je sa teškim nogama. To je više bio jači trening. Vreme je bilo nepovoljno za trčanje. Duvao je jak hladan vetar. Bila je to jako interesantna trka. Celu drugu polovinu trke sam se borio sa Atilom iz Bačke Topole i Kesićem iz Sombora. Bila je to žestoka borba. Uspeo sam pre njih da uđem u cilj. Dobro su se borili, svaka čast. Trku sam završio za 1h i 17min, ali to vreme se nevaži za moj lični rekord. Organizatori su napravili veliki propust i staza je bila kraća skoro za kilometar. Pored teških nogu i jakog vetra trčao sam dosta dobro.

Na ultramaratonu na Adi 12. marta sam radio jači trening specifičan za maraton. Trčao sam 30km, prosečnim tempom 4:10/km. Taj dan je bilo baš vuće i to me je malo usporilo. Usput sam imao još dosta dobrih treninga. Trčao sam 4x(2000m za oko 6:50), pauza 90 sekundi kaskanje. Tri dana zatim sam išao 10km za 36:19. Dva dana zatim sam radio dužinu 12km oko 4:20/km, pa fartlek 4x(3km za 3:45/km + 2km za 4:10/km), sve ukupno 32km prosečnim tempom 4:05/km. Sve je bilo spremno da novosadski polumaraton trčim ispod 1h i 20min.

Krenuo sam novosadski polumaraton i već na početku problemi. Noge u odličnom stanju. Disanje kontrolisano, kao da šetam. U grudima me nešto stiska. Pogledam puls kad on 180. Nisam krenuo prejako, čak sam krenuo sporije nego što sam planirao. Mislio sam proći će to, Garmin me zeza i biće OK. Kilometri prolaze, a ja ne ličem na sebe sa prethodnih treninga. Puls i dalje previsok. Za oko deset otkucaja veći nego na treningu pri istom tempu. Noge i dalje super. Disanje kao da sedim. Osećam kao da mi je nervni sitem poblesavio i nepotrebno tera moje srce da lupa ko blesavo. Tako ja patim i pokušavam da držim gupu. Gledam garmin, idem tempom koji mi je na trenizima zezanje. Puštam grupu i padam u ritmu. Masovno me obilaze. Skoz sam usporio. Mogu da se vučem do kraja i završim trku. Čemu to da još jednu trku završavam kao u tuđem telu. Odustajem na 15. km.

Na veliku žalost ne znam šta je tačno problem. Što mi puls na trci ide tako visoko? Kad sam stigao kuću uradio sam mali eksperiment. Izašao sam da trčim. Istračao sam 2km u tempu kom sam planirao da trčim polumaraton. Bilo mi je teško jer sam bio umoran od trke, gladan i žedan. Ali nisam osećao stezanje u grudima kao na trci. Pokušao sam da ubrzam i podignem puls. Puls mi nije bio visok. Bio je kao na treningu. Imam par teorija za lošu trku i nadam se da ću u narednom periodu uspeti da nađem odgovor:

TREMA – Bio sam mnogo nervozan pred trku. Dve godine pokušavam da trčim polumarato ispod 1h i 20min. Osećao sam se dobro i mnogo sam želeo da to uradim. Možda me je nervoza pojela i prouzrokovala povišen puls koji me je slomio.

OPET PRETRENIRAN – Ovo je ono čega se strašno plašim uvek kad treniran. Ne želim da mi se nika ponovi stanje od prošle godine. Prošle godine je počelo sa povišenim pulsom. Nadam se da ovja put to nije slučaj. Pretreniranost mi je pratila malaksalost, osećao sam se kao bolestan dok trčim. Sad te malaksalosti nema, samo divlja puls. Možda sam formu za beogradski maraton podigao prerano. Posle visoke forme ili ide odmor i novi ciklus treninga ili se ulazi u pretreniranost. Videću kako će mi ići naredni treninzi. Ako opet osetim pretreniranost i povišen puls onda sam zeznuo stvar i odustaem od beogradskog maratona.

UMORAN OD PRETHODNIH TRENINGA – Trenirao sam jako prethodne dve nedelje, a za trku sam sužavao samo dva dana. Možda bude sve OK kad odmorim. Napravio sam grešku sa treningom u ovu sredu. Bio je prejak. Trčao sam 18km. Prva dva km zagrevanje, a posle 16km tempom oko 3:45/km. Na tom treningu sam se osećao odlično i trčao jako lako. Da sam produžio još 5km bio bi to polumaraton ispod 1h i 20min. Prosečan puls na tom treningu mi je bio 159, a maksimalni 174 što govori koliko je moje stanje na polumaratonu bilo nenormalno.

Probaću narednu nedelju da uradim jaku i onda sledi sužavanje za beogradski maraton.

Poslednja trka u ovoj sezoni mi je bila polumaraton u Apatinu. Tempirao sam formu za ovu trku. Prvi put sam se trkao kao registrovan takmičar za prvenstvo države. Kao cela ova sezona i ova trka je bila propast.

Problem je bio što sam precenio sebe. Prethodnih nedelja sam dobro trenirao i nadao sam se dobroj trci. Bio sam malo više nervozan pred start jer sam na većini trka u ovoj sezoni pucao. Sa verom u sebe trku sam krenuo u glavu.

Odmah na startu sam uhvatio grupu sa trkačima za koje znam da trče polumaratone ispod 1:20. Bilo mi je teško od samog starta. Puls mi je bio preko 180 što je za mene prilično visoko. Ranije sam trčao polumaratone na kojima sam se mučio od prvog do poslednjeg kilometra, a pri tom mi tempo nije padao. Verovao sam da i sad to može da bude slučaj. Ubrzao sam malo da bih pobegao grupi u kojoj sam se nalazio. Dobro trčim kad bežim od nekog .

Davao sam sve od sebe i kidao se koliko sam mogao. 10km sam prošao za malo više od 36min. Precenio sam sebe. Tempo kojim sam išao je bio prejak za mene. Puko sam i kilavljenje do kraja. Završio sam trku za 1:24:38.

Sam sam kriv što se trka loše završila po mene. Bio sam alav. Od starta sam zacrtao sebi da pratim grupu. Sve trke koje sam dosad trčao na taj način su se loše završavale. Držao sam puls preko 180 skoro 12km. Laktati su mi se toliko nagomilali u nogama da trenutno imam jaku upalu mišića. Ovakve upale sam imao samo kad sam nešto radio totalno nespreman. Sve bi bilo bolje da sam krenuo sporije.

Ova sezona je za mene bila ogroman eksperiment. Eksperimentisao sam sa svim mogućim: ishrana, tehnika trčanja, vežbe snage, samotreniranje, trke u glavu itd. Rezultat toga je puno loših trka i treninga, ali naučene lekcije će mi biti veoma korisne u budućnosti.

U nedelju završavam ovu sezonu glavnom trkom u Apatinu. To je državno prvenstvo u polumaratonu. Zadovoljan sam sa trenutnom formom. Posle pretreniranosti i duge pauze za šesnaest nedelja sam uspeo da vratim formu na nivo na kom mi je bila zimus.

Šesnaest nedelja treninga je bilo eksperimentisanje. Pokušao sam da treniram sam sebe i mislim da sam uspeo. Sviđa mi se samotreniranje. Ništa nisam silovao. Kad ne ide pravio sam pauzu. Iako sam trenirao bojažljivo forma je tu. Na proleće ću se prvi put sam spremati za maraton.

Novosadski maraton sam iskoristio za probu pred Apatin. Stevan Olujić, Nikša Papić i ja smo podelili maraton na tri dela. Istrčali samo maratona za 2:37 i bili druga štafeta. Svi smo dobro trčali. Stevi i Nikši svaka čast. Prva štafeta je bila štafeta žandarmerije. Stigli su na cilj par minuta pre nas. Ipak njih je bilo šestoro, a nas samo troje. Moj deo je bio poslednja deonica maratona od malo više od 16km. To sam istrčao prosečnim tempom od 3:40min/km. To je dovoljno da ostvarim svoj cilj i da u Apatinu konačno spustim polumaraton ispod 1:20.

U nedelju sam se našao u Beogradu. To sam iskoristio da istrčim Kometin polumaraton na Adi Ciganliji. Volim tu trku. Trči se na dobro poznatom krugo oko Savskog jezera. Vreme uvek bude prijatno za trčanje. Pored polumaratona trče se trke na 5 i 13 kilometara.

Odlučio sam trku da uradim kao trening. Bez jurcanja, da ne idem brže od 4 min/km. Krenuo sam lagano sa Nikolom Tošićem. Uživao sam u trčanju. Retko trčim trke opušteno. Uglavnom je to kidanje za novi lični rekord. Prvu polovinu trke sam trčao u grupi. Posle se grupa raspala. Sam sam završio trku za 1:27, baš kako sam planirao.

Dobro sam se osećao tokom cele trke. Da se nisam štedeo i da nisam bio umoran od teških treninga od pre par dana mogao sam da idem dosta brže. Zadovoljan sam sa trenutnom formom.

Glavnu trku koju sam odabrao za drugi deo sezone 2010 je polumaraton u Apatinu 24. oktobra. Iako je moja omiljena disciplina maraton odlučio sam se za polumaraton iz više razloga.

Na proleće sam se žestoko pretrenirao i imao loš maraton u Trstu. Trebalo mi je dosta vremena da se oporavim tako da sam kasnije krenuo sa treninzima za jesenju trku. Pošto nemam dovoljno vremena da se lepo spremim za maraton odlučio sam se za polumaraton. Ovo je sad veliki eksperiment jer se sam treniram, a bolje je da eksperimentišem sa lakšom trkom.

Nikad nisam trčao, a ni bio u Apatinu. Svi koji su trčali polumaraton u Apatinu kažu da su zadovoljni sa trkom. Ove godine sam već imao dva lepa putovanja, Trst i Zakintos, tako da nisam baš pri parama za još jedno putovanje.

Zadao sam sebi cilj. Probaću da se spremim za 1h i 15min polumaraton. Možda malo preambiciozno jer nikad nisam trčao ispod 1h i 20min. Videću kako pripreme budu išle.

Voleo bih da formu pred polumaraton u Apatinu oprobam na par kraćih trka. Kalendar trka u Srbiji za drugi deo sezone mi nikako ne odgovara. Trke su ili jako rano, kraj jula početak avgusta ili jako kasno, oktobar. Nema ništa između, septembar je prazan, a tada bi mi najviše odgovaralo da se trkam na kraćim trkama i oprobam formu. Videću da ipak uklopim u plan koju kraću trku.

Na proleće se vraćam maratonima.

Prošao je Beogradski maraton 2010. O ovogodišnjem poboljšanju trke i mojim očekivanjima sam pisao u prethodnom članku. Neću kritikovati organizaciju jer sam već sam sebi dojadio kukajući o manama ove trke, ali sam oduševljen dobrom voljom ljudi koji su učinili ovu trku mnogo boljom. Mislim na pejsmejkere i ljude zadužene za dodatne okrepe. Vreme je bilo uobičajeno za Beogradski maraton, toplo i vetrovito. Malo nezgodno za trčanje što se vidi po rezultatima.

Kao što sam već pisao, ne osećam se najbolje u poslednje vreme. Novosadski polumaraton sam jedva završio i posle toga me prate problemi. Ne idu mi treninzi. Nekad super uradim trening, a nekad totalno puknem. Kašljem i sumnjam na neku bolest. Idem po lekarima, a oni pojma nemaju šta mi je. Krvna slika mi je u redu. Dajem sve od sebe da se što bolje spremim za maraton u Trstu što mi je glavni cilj za prvi deo sezone. Trener me je odmarao pred Beogradski polumaraton sa par kratkih, ali intezivnih treninga. Uspeo sam da uradim te treninge zato što su kratki, ali nisam se na njima osećao najbolje. Jutro pred trku sam odlučio da krenem kao maratonski trening, tj. da probam da istrčim u planiranom tempu maratona, oko 3:55min/km. U slučaju da mi krene trka, odmah bih ubrzao i jurio do kraja za što bolji rezultat. Ako mi ne ide, mislio sam da probam da izvučem maraton tempo do kraja.

Krenuo sam trku kao što sam planirao. Maraton tempo oko 3:55min/km. Nisam se obazirao na ostale trkače. Samo sam slušao svoje telo i mnogo više nego obično pratio puls i ritam. Odmah sam osetio da to nije to. Kao da imam 60 godina više. Trčim i teško mi je. Stalno sam morao da ubrzavam, jer čim bih se malo opustio krenuo bih da usporavam. Nije išlo, ali nikako nisam mogao da dozvolim sebi da odustanem. Krenula je dugačka nizbrdica od Crvenog krsta, pa do Ekonomskog fakjulteta. Pustio sam noge da ih nosi inercija, ali i to mi je bilo teško. Sećam se kad sam prošle godine trčao maraton, na istoj nizbrdici sam išao oko 3:30min/km i to mi je bilo jako lako. Išao sam sličnim tempom i ovog puta, ali nije mi ni malo bilo lako. Mrcvario sam se preko Brankovog mosta i kad je došao ravan deo počeo sam da usporavam. Potpuno isti osećaj kao u Novom Sadu. Pred osmi kilometar pokušavam da ubrzam, ali ne ide. Odustao sam!

Krenuo sam pešice nazad, a u susret mi je išla kolona trkača. Bes koji me je obuzeo posle odustajanja brzo je prošao. Bilo mi je zadvoljstvo da gledam kolonu ljudi koja uživa u tako prostoj stvari kao što je trčanje. Došlo mi je da se okrenem i nastavim trku. Bodrio sam trkače koliko god sam mogao. U pešačenju preko mosta pravio mi je društvo jedan mladi atletičar koji je krenuo trku na 5km ali je zalutao za maratoncima. Oduševio sam se kad sam na mostu video moju drugaricu Mirku koja se odlučila na maraton! Ona ne trenira trčanje nego ponekad malo trčakara. Završila je maraton za 5:11 BRAVO !!! Došao sam do cilja gde su me čekali devojka, roditelji i kumovi. Iznenadilii su se kad su me videli. Znali su da nisam dobro u poslednje vreme i podržali su moju odluku o odustajanju. Morao sam da se utešim sa babinom štrudlom sa makom.

Siguran sam da sam mogao da završim i ovaj polumaraton. Bilo bi isto mrcvarenje kao u Novom Sadu. Ovog puta sam odustao. Na polumaraton u Novi Sad sam otišao posle dobro urađenih treninga. Mislio sam da mi je to loš dan i šta je tu je. Čim mogu da se mrdam u napred mogu i da završim trku, nikako DNF (did not finish). Na ovu trku sam došao sa drugačijim pristupom. Veliki problemi sa treninzima, a glavna trka blizu. Glavni razlog mog odustajanja je bio to što mi je glavna trka blizu i što bi nastavak trke mogao da ugrozi moj maraton.

Moralo je i to jedanput da se desi. DNF pored mog imena. Boli ali proći će. Sad sam skoncentrisan na trku u Trstu. Nisam dobro. Imam želju da treniram, ali od treniranja kao da mi je gore. Jedino što u ovom trenutku mogu da uradim je da ne radim ništa. Probaću da odmorim par dana, pa opet da pokušam da trčim i da vidim šta će mi telo kazati. U Trst idem definitivno. To je glavna trka i tu ne postoji opcija odustajanje. Šta god da se desi ja taj maraton završavam u predviđenom vremenu od pet ipo sati. Posle trke u Trstu ću dobro razmisliti o svemu i probati da nađem uzrok mog lošeg stanja i nešto promenim kako mi se ovo više ne bi ponovilo.

Moj kum Nikša je imao još jednu fantastičnu trku. Bio je 15. u polumaratonu sa vremenom 1:20:12. BRAVO !!!

Beogradski maraton 2010 ću pamtiti po mom prvom odustajanju i po još jednom velikom čudu koje se desilo na ovoj trci. A to je da je Ivan Ognjanović, pejsmejker, prvi put trčao bez kačketa.

Rezultate polumaratona i maratona možete videti na sajtu beogradskig maratona.

Ostalo je još par dana do Beogradskog maratona, najveće trkačke manifestacije u Srbiji. Mediji već uveliko najavljuju ovaj događaj. Govore kako je to veliki svetski maraton i odlično organizovan događaj. Koliko je to tačno dobro znamo mi koji smo ga trčali i koji smo bili na nekom stvarno svetski organizovanom maratonu. Ove godine Beogradski maraton će imati veliki napredak za koji je zaslužna ekipa sajta Trčanje.rs. Oni će organizovati pejsmejkere za rekreativce i dve dodatne okrepne stanice koje će biti bogatije od ostalih. Pejsmejkera će biti u maratonskoj i polumaratonskoj trci. Biće dva pejsmejkera iz Hermes Srbija. To su Ivan Ognjanović, polumaraton za 1:30 i Ninoslav Rašković, maraton za 4h. SVAKA ČAST svima koji svojom dobrom voljom poboljšavaju organizaciju trke.

Ja sam bio učesnik prethodna tri Beogradska maratona. Pre tri godine to je bio moj treći polumaraton u životu. Cilj mi je bio da ne puknem. Prvu poluvinu sam trčao lagano, a u drugoj sam dao gas. Uglavnom lepo sam se proveo na toj trci. Išao sam 1:38.

Pretprošle godine sam trčao maraton. To je bio moj drugi maraton. Bila je to teška trka. Prvo je pržilo sunce, pa je duvao vetar i na kraju pljusak. To me nije sprečilo da završim trku za 3:24. Tada sam uočio jednu manu Beogradskog maratona. Problem je što malo trkača startuje maratonsku trku, pa onda veliki deo staze trčim sam. Kad dođe drugi krug- Novi Beograd, dugačke ulice i sve beton, a nigde žive duše.

Prošle godine opet sam se oprobao u maratonu. Ovog puta je bilo interesantnije. Bilo je mnogo više maratonaca jer se u sklopu trke održavalo i svetsko prvenstvo u maratonu. Bio sam zagrejan za rezultat ispod 3h. Sve je bilo super. Išao sam dosta brzo i bio skoro siguran u rezultat ispod 3h. Na oko 35.km je nešto prošlo naopako. Počeo sam da pucam. Do kraja sam se mrcvario, čak sam išao peške uz Brankov most. To mi je bio prvi maraton da sam se malo prošetao. Na kraju me je od rezultata ispod 3h delilo samo 38 sekundi.

Ove godine sam odlučio malo da promenim. Neće mi Beogradski maraton biti prolećni maraton, nego će to ove godine biti Trst. Trčaću Beogradski polumaraton kao trening. Ne znam šta da očekujem jer trenutno nisam u najboljem stanju. Tokom priprema za maraton u Trstu me spopadaju razni problemi. U poslednje vreme se osećam dosta umorno i iscrpljeno. Imam teške treninge i dosta se mučim. Forma mi talasa čas dobro trčim na treninzima, čas jako loše. Muči me ili neka bolest ili nešto drugo. Na polumaratonu u Novom Sadu sam se loše osećao i trku sam završio mnogo ispod svojih mogućnosti. Od tada su počeli moji problemi. Već dve nedelje kašljem i nema nikakve druge simptome bolesti. Otišao sam do lekara i ona sumnja na alergiju. Trenutno radim neka ispitivanja. Otkud meni alergija? Nikad u životu ninašta nisam bio alergičan. Ove nedelje imam drastično smanjen obim treninga da bi se oporavio od teških maratonskih treninga. Pored smanjenih treninga noge su mi i dalje teške. Probaću da odem na masažu. Sve to utiče pa ne smem ničemu da se nadam na polumaratonu. Ipak mi je Trst prioritet i za to se čuvam. Ako nešto krene po zlu neću da se silujem. Još uvek se nisam prijavio za trku. Čekam poslednji momenat. Ne bi da se prijavim bezveze, a da mi se stanje pogorša.

ŽELIM SVIM UČESNICIMA BEOGRADSKOG MARATONA I PRATEĆIH TRKA DOBRU TRKU !!!

Novosadski polumaraton 2007. godine bio je moj prvi polumaraton. Istrčao sam ga za 1:39. Svake godine trčim tu trku i tu uvek popravim svoj PB u polumaratonu. Trebalo je tako da bude i ovaj put. Nadao sam se rezultatu ispod 1:20, ali je nešto pošlo naopako. Zamalo da budem lošiji nego na svom prvom polumaratonu. Ovaj put sam ga istrčao za 1:36.

Trku je trebalo da radim kao jači trening. Maraton u Trstu se bliži tako da sam početkom nedelje radio jače treninge za maraton. Super sam se osećao na tim treninzima. Iako na trku nisam došao skroz odmoran nadao sam se da ću dobro trčati.

Trku sam krenuo u grupi sa mojim kumom Nikšom Papićem i Jovanović Nenadom iz atletskog kluba Vojvodina. Odmah sam video da nešto nije u redu samnom. Nismo krenuli da jurcamo. Tempo je bio oko 3:40/km, 3:50/km. Taj tempo na treninzima držim bez problema, ali sad mi je bilo baš teško. U normalnom stanju pri tom tempu puls mi je oko 170bmp, ali sad je išao preko 180bmp. Nikšu i Nenada sam jedva pratio do drugog kilometra i onda sam posustao. Totalno sam se raspao i pokušavao sam da nekako ostanem u trci. Usporio sam na 4:15/km, mada sam se i pri tom tempu mnogo mučio. Video sam da mi je ova trka propast, ali nisam mogao da se pomirim sa tim da pored mog imena u rezultatima stoji DNF. Rešio sam da završim trku kako znam i umem. Trčao sam lagano kako mi je prijalo i uživao sam gledajući druge takmičare kako se trude da ostvare svoje ciljeve. Kako se trka bližila kraju išao sam sve sporije dok me je masa trkača prestizala. Završio sam trku srećan što se posle tri godine trkanja pored mog imena još uvek neće naći DNF.

Nisam siguran šta je uzrok mog lošeg stanja. Do starta sve je išlo kako treba. Predpostavljam da sam na ivici neke bolesti, verovatno neke prehlade. Posle trke sam se osećao malo malaksalo i imao sam temperaturu 37. Sad mi je samo jako važno da se ne razbolim.

Moj kum Nikša Papić je imao super trku. Bio je šesnaesti sa vremenom 1:19:55. BRAVO !!!

Posle trke sam otišao na piće sa mojom sestrom Ivanom iz Subotice, Nikšom i drugarima iz sela Jaše Tomić. Bilo mi je drago što sam društvo iz Jaše video posle dugo vremena.

Rezultate trke možete videti na sajtu novosadskog maratona, a slike u facebook galeriji sajta Trčanje.rs.