Prošli vikend sam slučajno oborio lični rekord u polumaratonu. Iz totalne gužve sam otišao u Novi Sad sa ciljem da se malo istrčim na Noćnom polumaratonu.
To jutro sam ustao rano, totalno neispavan. Sa Milicom i bratom Andrejom sam išao u Beograd. Andrej je imao prijemni na Fakultetu Dramskih Umentnosti. Milica i ja smo mu bili podrška. To je bio širi krug prijemnog i Andrej je bio u grupi od 39 kandidata. Morali smo dugo da čekamo Andrejev red jer je on bio 37. Na kraju velika radost za sve nas. Samo Andrej i još jedan dečko su ušli u uži krug iz ove grupe. Onda je usledila jurnjava po Beogradu radi kupovine rekvizita, jer je uži krug počinjao već sutradan. Na žalost Andrej nije prošao uži krug.
Kasno sam stigao u Zrenjanin i mrzelo me je da jurcam u NS da bih stigao na trku. Trka je počinjala u 22h, a prijave su bile do 20h. Sutradan me je takođe čekalo rano ustajanje i putovanje u Kladovo na međunarodnu Konferenciju Eurobrand. Trebalo je da prezentujem neki svoj rad. Nisam imao ni prevoz, bio sam mrtav gladan i mnogo mi je bilo da dam 1000 dinara za startninu. Nisam baš bio raspoložen za trkanje, ali nešto mi je govorilo da treba da idem. U poslednjem trenutku odlučujem se da odem na trku. Jedem na brzinu i hvatam taksiste divljake. Moj kum Nikša me je prijavio.
Uspevam da na vreme stignem na trku. Bio sam besan na organizatore zato što moram da dam 1000 dinara za startninu, ali kad sam video kako su sve dobro organizovali dao bih im i 2000. Svaka čast oraganizatorima! Na miru sam se zagrejao, pozdravio sa društvom i krenuo trku.
Nisam nosio Garmin na trci. Krenuo sam opušteno, 100% na osećaj. Nije mi bilo važno ni vreme ni plasman. Hteo sam samo da lepo završim trku. Prvi deo trke sam išao sa Milošem Stošićem. Drugi deo trke sam bio sam. Ispred mene su bili moj kum Nikša i legenda Mišović Zdravko. Njih dvojica su bili drugi i treći u polumaratonskoj trci. Iza mene je bio Miloš Stošić. Između svih nas je bila velika razlika i mislio sam de će se trka tako završiti. Video sam da mi dobro ide. Odlično sam se osećao i postepeno sam pojačavao. Mislio sam da mogu da oborim lični rekor i da prvi put trčim polumaraton ispod 1:20. Pred kraj trke sam stigao Zdarvka. Moj kum Nikša je takođe usporio na kraju i njemu sam se dosta približio. Kad je Nikša video da sam mu blizu dao je gas. Cilj trke je bio blizu i nisam imao dovoljno vremena da ga prestignem. Trku sam završio jedan sekund iza kuma. Vreme mi je bilo 1:17:29. Popeo sam se na podijum, bio sam treći. To je moj novi lični rekord u polumaratonu. Dobio sam pehar i vaučer za K swiss Tubes patike. Svaka čast Nikši, Zdravku i Milošu na dobroj trci. Pobednik polumaratonske trke je bio Varbiro Attila. Rezultate trke možete videti na sajtu Somborskog maratona.
Ovaj moj rezultat je najviše posledica žestokog treniranja zimi i proletos kad sam se spremao za Beogradski maraton. U poslednje vreme sam posvetio pažnju sprintevima i povećanju brzine što je sigurno doprinelo ovom rezultatu. Prethodnih nedelja sam oborio lične rekorde na 200m i 400m. Proletos sam dobro trenirao, ali to nisam pokazivao na trkama. Razlog toga je baš to što sam previše dobro trenirao. Većina trenera kaže da razlog loših trka mogu da budu prejaki treninzi. Mislim da je to bio moj slučaj proletos. Pisaću još o tome.