Upravo sam analizirao ranije istrčane maratone. Do sad sam ih istrčao sedam. Planiram taktiku za BG maraton koji trčim za nedelju dana. Ovo je prvi maraton za koji sam se sam spremao. Ne znam kako sam spreman. Neću ništa da prognnoziram, da ne bih ispao magarac kao na polumaratonu u Novom Sadu.

Najvažnije mi je da u nedelju na trci ne budem glupav. Ne bih trebalo da trčim kao na nekim ranijim maratonima. Nekad sam sebi u glavi zacrtao tempo kojim bih trebalo da trčim maraton. To je bio realan tempo, ali za idealne uslove. Trčao sam tako što sam buljio u glupavi Garmin i po svaku cenu se držao zadatog tempa makar mi uragan duvao u lice. Tako sam na Iron Man štafeti u Mađarskoj trčao maraton na 35 stepeni, teški uslovi. Sebi sam zacrtao tempo 4:10/km i udri bez obzira na vrućunu. Totalnio sam pukao, završio trku i trebala mi je lekarska pomoć. Više neću tako da trčim maratone. Ovaj BG maraton moram da trčim pametno u skaldi sa svojim telom i uslovima. Uslovi sigurno neće biti baš prijateljski. BG maraton je teška trka. Skoro uvek bude pretoplo i duva neki vetar. Kad sam pretprošle godine trčao mataton u Zagrebu, trku sam krenu sa stavom daj da nekako preživim. Pred tu trku sam se raspadao na treninzima i stalno sam imao bolove u nogama. Tada je palo lični rekord, 2:52.

Mislim da sam dobro trenirao za BG maraton. Ove nedelja treniram skroz lagano. Prošle nedelje sam takođe dostra smanjio treninge. Pretprošla nedelja mi je bila žestoka. Istrčao sam najveći nedeljni obim do sad, 108km. Na kraju nedelje sam radio poslednji ubitačni trening za maraton. Trčao sam polumaraton na Ušću. Pre polumaratona sam istrčao 14km lagano, pa onda polumaraton tako da sve zajedno bude trening od 35km. Dan je bio vruć, ne baš prijatan za trčanje. Staza za trku je bila prepuna šetača koje nije bilo ni najmanje briga što se tu trči trka. 14km sam istrčao bez problema. Noge su mi bile preteške od prethodnih treninga. Uzeo sam neki bezveze gel sa kofeinom od kod mi je bilo muka. Imao sam jako kratku pauzu posle 14km i starta polumaratona. Nisam baš bio u najboljem stanju kad sam krenuo polumaraton. Bilo mi je muka od gela i stigao mi je umor. To mi je biila idealna proba pred BG maraton. Toplo, gužva, bilo i vetra, muka, umoran, a treba da trčim 21.1km. Cilj mi je bio da polumaraton istrčim bez pucanja i da mnogo ne padnem u tempu. Trčao sam na osećaj, nisam se zaglupljivao sa Garminom i lepo završio polumaraton za 1:24. Ceo trening je izašao malo manje od 35km za oko 2:22.

Ostalo mi je još da se dobro odmorim, izmasiram i najedem testa. U nedelju put pod noge.

Trčao sam na atletskoj stazi na glavnom stadionu u Zrenjaninu. Trčao sam sam, ali sam imao podršku društva iz AK Proleter. Vreme me baš nije poslužilo. Iako je bilo sunčano i toplo dok sam bio na poslu, kad sam krenuo sa trčanjem naglo je zahladnelo i počela je da se spušta magla.

Moj novi PB na 5km je 17:05. To je 3:25 min/km. Nikad dosad nisam trčao tako brzo, ne računam intervalne treninge.

Novi PB je znak da sam vratio staru formu posle silnih problema koje sam imao prošle sezone. Nadam se da je ovo uvod u lične rekorde i na dužim distancama.

U Zrenjaninu je sve pod snegom i ledom. Po planu mi je intervalni trening 6x800m. Taj trening bi trebalo da trčim brzo, a po snegu i ledu to ne mogu.

Posle posla sam otišao na gradski stadion u nadi da je tamo atletska staza očišćena. Prevario sam se. Cela staza je bila pod debelim ledom. Otišao sam kući razmišljajući gde bih mogao da uradim trening. Ništa mi nije padalo na pamet.

Kad sam stiga kući odlučio sam da promenim trening. Iza moje kuće nalazi se poljana sa mladim drvećem. Jednog dana će to biti park. Nekad trčim po toj poljani, ali tamo radim samo lagane treninge jer je podloga neravna sa mekanom travom. Sad je cela poljana bila pod dubokim snegom osim jedne staze od oko 200m. Ta staza dijagonalno seče poljanu. Na toj stazi je bio utaban sneg i led. Odlučio sam da tu probam da uradim intezivan trening.

Obuo sam sprinterice. Morao sam što pre da počnem sa treningom kako me ne bi uhvatio mrak. Na stazi ima par rupa, a po mraku bi ih teško video. Na brzinu mi je palo na pamet da uradim trening 15x200m sa 30 sekundi pauze. Mislio sam da će 30 sekundi pauze biti dovoljno jer neću moći brzo da trčim zbog neravne i krivudave staze. Brzo sam isprogramirao trening u Garminu i krenuo.

Posle prvog intervala sam video da je 30 sekundi pauze jako malo. 30 sekundi je bilo programirano u Garminu, pa to nisam mogao da promenim. U narednim pauzama sam zaustavljao vreme treninga i čekao da mi puls padne ispod 130. Na taj način sam do kraja određivao pauze.

Nije ispao loš trening. Sve dvestotke sam išao oko 35 – 37 sekundi. Za sneg i led je dobro.

Što se tiče trčanja moji planovi su isti kao i za predhodne godine. Sve se svodi na pripremu za dva maratona. Cilj je uvek isti. Oboriti lični record.

Prvi marathon ću trčati 17. Aprila, smo je pitanje koji. U opticaju su Beč i Beograd. Mnogo više bih vole Beč, ali su problem finansije. Štedim za svoj dom. Dva puta sam već trčao beogradski marathon. Ima ta trka svoje čari i sa zadovoljstvom bih je opet trčao.

Forma mi je u lošijem stanju nego prošle godine u ovo vreme. Pre godinu dana sam pucao od snage, a kad su došle glavne trke bio sam dronjak. Sad bar osećam svežinu i imam na čemu da radim do aprila.

Do maratona ču se isprobati na kraćim trkama. Obožavam kroseve, pa će mi prva trka biti Beli kros na Košutnjaku. Februara bi trebalo da bude državno prvenstvo u krosu, pa ću videti da i tu učestvujem. 6. marata je na Paliću rođendanska trka. Do sad je bila trka na 10km, ali će ove godine izgleda biti polumaraton. Mnogo bi mi više odgovaralo da je 10km, ali ako bude polumaraton još ću razmisliti da li ću trčati. Kraj marta je kao i svake godine rezervisan za novosadski polumaraton. Posle toga ide glavana trka, marathon. Možda učestvujem u štafeti na ultramartonu Maraton maratona. Za drugu polovinu 2011. još ništa nisam planirao. Ima vremena.

U nedelju sam se našao u Beogradu. To sam iskoristio da istrčim Kometin polumaraton na Adi Ciganliji. Volim tu trku. Trči se na dobro poznatom krugo oko Savskog jezera. Vreme uvek bude prijatno za trčanje. Pored polumaratona trče se trke na 5 i 13 kilometara.

Odlučio sam trku da uradim kao trening. Bez jurcanja, da ne idem brže od 4 min/km. Krenuo sam lagano sa Nikolom Tošićem. Uživao sam u trčanju. Retko trčim trke opušteno. Uglavnom je to kidanje za novi lični rekord. Prvu polovinu trke sam trčao u grupi. Posle se grupa raspala. Sam sam završio trku za 1:27, baš kako sam planirao.

Dobro sam se osećao tokom cele trke. Da se nisam štedeo i da nisam bio umoran od teških treninga od pre par dana mogao sam da idem dosta brže. Zadovoljan sam sa trenutnom formom.

Postoje dve vrste periodizacije treninga u trčanju. Jednu nazivaju linearna, a drugu nelinearna. To linearna nema nikakve veze sa matematičkim pojmom linearnosti.

Linearna periodizacija je kad se plan treninga podeli na periode i kad se u svakom od tih perioda akcentuje neki poseban tip treninga. Najčešća linearna periodizacija počinje sa bazičnim periodom u kom je veliki obim i rade se lagana trčanja, kako bi neki rekli: ”skupljaju se kilometri za kasnije”. Neki treneri smatraju da u bazičnom periodu treba da bude najveći obim. Posle bazičnog perioda može da se radi period u kom dominiraju kratki i intezivni intervali, tj. brzinski period ili period gde dominiraju tempo trčanja. Posle ide neki drugi periodi itd. Uglavnom sve zavisi od trenera do trenera i njihove filozofije. Jednom rečenicom linearna periodizacija u pojedinim periodima forsira jedan vid treninga, dok druge skroz zapostavlja ili ih radi u mnogo manjem obimu.

Nelinearna periodizacija kaže da se uvek radi sve. U toku jedne nedelje se rade sve vrste treninga. Treba da bude malo sprinta, intenzivnih intervala, tempo trčanje ili tempo intervali i dužina. Može da se desi da neki tip treninga u nekom periodu bude izbačen, ali se to radi iz nekog specifičnog razloga. Na primer ako je neki trkač sklon povredama prilikom intezivnog trčanja onda on neće raditi intezivne intervale na početku trenažnog procesa. Obim treninga postepeno raste od početka trenažnog procesa, pa sve do pred sužavanje kad je obim najveći. Obim i intezitet svih treninga postepeno se povećava.

Koja periodizacija je bolja? Nemam pojma. Sve zavisi od trenera do trenera i to kako ih oni primenjuju. Mislim da moj bivi trener Bojan Marić radi neku kombinaciju obe periodizacije. Kod njega sam uglavnom u toku nedelje imao razne vrste treninga, ali je bilo i perioda kad sam forsirao samo određene treninge. Danski trener Ole primenjuje nelinearnu periodizaciju. On intezitet treninga deli u 5 zona i tokom jedne nedelje njegovi klijenti skoro uvek rade svih 5 zona. Jedino na početku sezone se rade samo sporije zone. Američki trener Greg McMillan više koristi linearnu periodozaciju. Bred Hudson, trener po čijoj filozofiji pokušavam da treniram, koristi isključivo nelinearnu periodizaciju, tako da i ja sam težim nelinearnoj periodizaciji.

Pokušavam da treniram sam sebe. To radim tako što napišem sebi plan i korigujem ga u skladu sa tim kako mi idu treninzi. Ranije mi je planove pisao Bojan Marić. Za pisanje planova potrebno je znanje i iskustvo. Za četiri godine trčanja skupio sam prilično iskustva. Usput sam skupljao znanje, najviše od Bojana Marića, Nikole Tošića i ostalih članova Hermesa. O trčanju sam mnogo čitao po internetu i knjigama.

Imao sam sliku u glavi kako bi moji treninzi mogli da izgledaju, ali je to bilo dosta konfuzno. Bez problema sam pisao planove početnicima i onima koji se spremaju za prvi maraton, ali za nivo na kom se ja trenutno nalazim treba malo više. Javila mi se gomila sitnih pitanja na koje nisam imao odgovor. Internet članci su kratki. U njima se može naći neka jako upoštena priča ili neka priča koja se usko vezuje za neki pojedini segment treninga. Knjige koje sam čitao opet su pisale uopšteno o trčanju. Krene malo od fiziologije trčanje, pa vrste treninga, ishrana, povrede itd. Sve po malo, ali nedovoljno. To što sam znao nisam mogao lepo da spojim u kompletan plan koji bi me odveo do ozbiljnijeg trčanja.

Preko Amazona sam naručio knjigu Run Faster From the 5K to the Marathon. Njen autor je Američki trener Brad Hudson, koji sprema brdo elitnih trkača od kojih mnogi završe na Olimpijskim igrama. Knjiga je napisana sa ciljem da pomogne ljudima da treniraju sami sebe, po principima Breda Hudsona. On svoju filozofiju treninga zove adaptivno trčanje. Filozofija mu je da svaki trkač mora da pronađe svoj sistem treninga, tj. da treninge prilagodi sebi. Dve najveće greške koje trkači rade po njemu su da treniraju po tuđim planovima i da se slepo drže plana koji je napisan za mnogo u napred.

Pročitao sam knjigu i mogu da kažem da je inzvanredna. Totalno je drugačija od svih ostalih koje sam čitao. Odlučio sam se da treniram po filozofiji Breda Hudsona. U knjizi nema nikakve opšte priče. Samo je predstavljena autorova filozofija treninga. Sve što je objašnjeno deluje jako prosto. Dok sam čitao knjigu 100 puta sam pomislio kako se toga ja nisam setio.

Ukratko, suština treninga je da izabereš trku i cilj, željeno vreme na trci. Trudiš se da treniraš tako da sve što radiš bude u službi ostvarenja cilja. Naravno nemoguće je trenirati savršeno. Sve se svodi na eksperimentisanje i upoznavanje sebe, sa ciljem da svaki naredni plan bude bliži savršenom.

Ima tu svašta i ne može sve da stane u jedan članak. U buduće ću mnogo pisati o tome kako primenjujem principe Breda Hudona na sebi.

Blog mi je u prethodnom periodu ponovo bio zapostavljen, a razlog je velika promena u mom životu kojoj je prethodilo i super letovanje. Uprkos svemu vratio sam se u akciju.

Zaposlio sam se. Dobio sam posao u Naftagasu u Zrenjaninu. Zaposlio sam se kao pripravnik preko ’’Prve šanse’’. Ovo dosta menja moj život. Do sad sam uglavnom boravio u Beogradu, ali od sad ću biti u Zrenjaninu. Radno vreme mi je od 7h ujutru do 3h popodne. To mi veoma odgovara. Kući već budem u 3:15 i ostaje mi celo posle podne slobodno za treninge i ostalo. Da sam se zaposlio u Beogradu put do posla i nazad utrošilo bi mi mnogo više vremena.

Kad sam definitivno sazano da dobijam posao, rešio sam da odem na more. Prvo odmor pa posle pos’o. Moja devojka Milica i ja smo otišli u Grčku na ostrvo Zakintos. Tamo smo proveli 10 dana i bilo je super. Oduševljen sam sa ostrvom. Svakom preporučujem da ode tamo. Jedina mana je što je sve jako skupo. Bilo je pravo uživanje, kupanje, izleti i ostalo. Upoznali smo mnogo dobrih ljudi. Najviše njih su bili iz Srbije i kao mi su koristili usluge Argus Tursa. Moji treninzi na ostrvu su uglavnom bili dugo i lagano trčanje po brdovitom terenu. Po tako lepom ostrvu trčanje i vožnja bicikla su prava uživancija. Jedanput sam iznajmio bajs i malo se vozikao po ostrvu.

Sve sam smislio što se tiče treninga do kraja sezone. Odabrao sam trke i napravio plan. Eksperimentišem trenirajući sam sebe. Za pravljenje plana i treninge sam odlučio da koristim principe Američkog trenera Bred Hudson-a. O svemu ovome ću pisati u buduće.

Blog mi neko vreme nije bio u funkciji. Server na kom mi se nalazio blog je bio hakovan. Sad je sve sređeno i nastavljam sa pisanjem.

U međuvremenu je moj dosadašnji klub HERMES SRBIJA prestao sa radom. Jako mi je žao. Pisaću na tu temu. Trenutno nemam klub. Da li ću tražiti nov ili ću biti samotnjak, videću.

U poslednje vreme mi se nije ništa dešavalo u sportskom životu. Još uvek odmaram od hroničnog umora koji me je skroz rasturio pre par meseci. Naravno nisam bio skroz pasivan. Trčkarao sam par puta nedeljno, igrao basket i malo vozio bajs. Trenutno se osećam odlično. Mislim da sam se skroz odmorio i napunio baterije. Pre par nedelja sam zacrtao da dan početka ponovnog treniranja bude 14. jun. Tako će i biti. Sledeće nedelje se skroz vraćam trčanju. Osećam se spremnim. Što je najvažnije, motivacija mi je na visokom nivou. Ovog puta neću biti pod nadzorom trenera. Pokušaću da treniram sam sebe. To je veliki eksperiment. Sve je spremno.

PONOVO U AKCIJI !!!

Taj način treniranja je besprekorno funkcionisao pune dve godine. Sve je bilo savršeno. Kad god bi me neko pitao kako treninzi, ja bih odgovarao ”odlično”. Nisam imao pojma kako to izgleda kad ne idu treninzi. Konstantno sam napredovao i skoro na svakoj trci sam obarao lični rekord. Za te dve godine sam od totalnog početnika došao do maratona od 3h. Maraton za 3h sam trčao prošlo proleće u Beogradu. Posle toga sam sa velikim ambicijama krenuo u treniranje za maratone ispod 3h, ali počeli su problemi.

Bilo je potrebno trenirati više i jače. Nastavio sam ja svoje, dobijem plan i udri. Jesenas sam u Zagrebu istrčao maraton za 2:52. Bio sam prezadovoljan tim rezultatom obzirom kako su mi pripreme za taj maraton protekle. Pred tu trku sam se osećao umorno i iscrpljeno. Skupili su mi se teški treninzi tokom leta. Sve treninge te jeseni sam radio sa bolovima u nogama. Mnoge treninge nisam mogao da trčim brzo koliko je trebalo. Sužavanje pred trku je dalo efekta i ja sam ipak dobro prošao na toj trci. Želeo sam da se više nikad pred maraton ne osećam tako loše. Tražio sam grešku u svemu, ishrani, tehnici, glavi itd, ali pravi problem tada nisam video. Pravim kratku pauzu između dve sezone i nastavljam standardno, plan i udri.

Ova sezona mi je lepo počela. O tome pišu prvi članci na ovom blogu. Palo je par ličnih rekorda i prva pobeda. Ubrzo je stanje kao pred Zagreb počelo da se ponavlja, ali je ovog puta bilo mnogo gore. Sve se završilo lošim maratonom u Trstu.

GDE JE PROBLEM?

Ne mogu sa 100% da kažem šta je problem, ali posle mnogo analize i razmišljanja sumnjam na sledeće:

Mislim da je problem ”PLAN I UDRI”.

Ne mislim da su planovi koje sam dobijao od mog trenera loši, niti da je Bojan loš trener, nego mislim da je način mog treniranja bio loš. Prilikom saradnje sa Bojanom jednu stvar mogu da tvrdim 100%, a to je da je Bojan dao sve od sebe kao moj trener i da se maksimalono trudio oko mojih treninga i oko mene.

Bojan ima preko 30 godina iskustva u sportu i jako mnogo zna. Izgradio je svoj sistem treninga i svoju filozofiju. Ima veliki broj zadovoljnih klijenata. Šta onda kod mene nije valjalo?

Sistem plan i udri je bio odličan dok sam bio na nižem nivou, ali kad je trebalo ozbiljnije da se trči to je palo u vodu. Glavni problem je bio to što sam na taj način skroz zapostavio moje telo. Kad su treninzi u pitanju nisam uopšte uzimao u obzir to kako se osećam, već sam se po svaku cenu držao plana. Dugotrajnim ignorisanjem sebe sam se postepeno uništavao. To se završilo mrcvarenjem u Trstu i totalnim psihičkim i fizičkim pucanjem što se tiče treninga. Došao je trenutak kad moram da stanem i napravim rez u karijeri. Nešto veliko mora da se promeni.

ŠTA DALJE?

Imam veliku potrebu da nešto veliko promenim u mom sportskom životu. Prvo moram da počnem da slušam svoje telo i ne bi smeo više da zapostavljam to kako se osećam. Bojan je dobar trener i sa puno pažnje piše planove, ali kad mi piše plan za narednu nedelju on ne može da zna kako se osećam i kad mi piše trening za kraj nedelje on ne može da predvidi u kakvom će stanju moje telo tada da bude. Da bi se ti problemi smanjili morala bi da se poboljša naša komunikacija što je nemoguće. On se odselio u Ameriku, deli nas okean. Putem maila ne može mnogo toga da se kaže. Bojan u Americi radi kao uspešan trener. Pored toga bavi se mnogim drugim stvarima i jednostavno je nemoguće da obavljamo adekvatnu komunikaciju što se treninga tiče. Drugačije bi bilo da je on u Srbiji i da se češće viđamo. Ja ne bih mogao da korigujem njegove planove u skladu sa tim kako se osećam. On ima svoj specifičan sistem treninga i jednostavno ne bih uspeo na dobar način da korigujem planove.

Razmišljao sam o promeni trenera, ali mislim da bih i tad imao sličnih problema. Na kraju sam se odlučio za jedan VELIKI EKSPERIMENT.

Do kraja sezone ću pokušati da TRENIRAM SAM SEBE. Možda je to loša ideja i možda ću posle par meseci moliti Bojana da me primi nazad, ali želim da pokušam.

Za tri godine treniranja sam stekao prilično iskustvo. Redovno se o treniranju edukujem na internetu i čitam knjige. Imam iskustva kao trener u HERMES PLUS-u. Radim sa jednim klijentom koga polako uvodim u svet trčanja. Mislim da sam spreman da to pokušam. Do sad nisam mogao da treniram sam sebe jer bi to bilo serijsko samoubistvo. Bio bih surov prema sebi i stalno bih mislio da mogu više. Trebao mi je jedan šamar da bih počeo da štedim sebe. Ovo kroz sta sam sad prošao je upravo taj šamar i kockica koja je nedostajala da bih mogao da postanem sam svoj trener. Ova lekcija je zlata vredna i konačno sam dobio poštovanje prema odmoru. Imam veliku želju da ovo iskustvo prenesem drugima jer mislim da dosta njih u Srbiji pravi istu grešku. Upravo zato i pišem ovaj blog. Kao trener u HERMES PLUS želim da ljudima koji hoće da uživaju u sportu pomognem da kroz ovo nikada ne prođu i kad ih neko pita kako idu treninzi oni uvek kažu ”odlično”. To se jedino postiže dobrom komunikacijom.