Istrčao sam još jedan maraton. Ništa novo, još jedna loša trka. Opet sam totalno puko. Nema šta posebno da kažem. Lepo sam krenuo trku i do pola je sve bilo OK. Do tridesetog kilometra sam totalno puko i onda mrcvarenje do kraja. BG maraton sam završio za 3:23. Ne mogu da verujem da je uspelo da bude gore od prošlogodišnjeg maratona u Trstu.

Mislim da sam se dobro spremio, ali šta vredi da ispadam šaban i to pričam kad to nikako da pokažem. Očigledno je na trci nešto krenulo naopako. Osetio sam da mi je već prvi gel koji sam pojeo ostao u želicu. Posle toga sve što sam pojeo i popijo je ostalo zaglavljeno u mom želucu tako da sam ostao bez vode i goriva. Kad sam prošao cilj bilo mi je jako loše. Noge su me strašno bolele od dehidratacije i bilo mi je muka. Potražio sam od lekara hitne pomoći nešto za mučninu. Oni su mi prvo izmerili pritisak. Kad su videli da mi je pritisak 80 sa 40 dali su mi infuziju i pošto mi od infuzije nije bilo bolje završio sam u Kliničkom centru. Dok sam čeko red u Kliničkom centru postalo mi je bolje i kad sam ušao kod doktora već sma bio kao nov. Žao mi je što sam roditeljima i devojci ponovo priredio pretstavu sa lekarima posle trke.

Najviše sam zabrljao to što nisam uzimao tablete soli pre i za vreme trke. To sam ranije probao par puta i uvek mi je dosta pomoglo. Sad sam planirao da ih uzmem ali nisam mogao da ih nađem u Srbiji. Mislio sam neće biti baš toliko toplo, pa mi neće trebati. Inače nekad imam problema sa niskim pritiskom, genetski. Lekari su mi reklo da razlog za zaglavljivanje svega u mom želucu može da bude nizak pritisak. Tablete soli bi mi sigurno podigle pritisak. Možda bih mogao da počnem da pijem kafu.

Imam još jedan probllem koji je uticao na lošu trku. Radnim danima treniram popodne posle posla. Tad mi treninzi dobro idu. Vikendom treniram ujutru i uvek se osećam kao da su mi performanse ujutru lošije. Puls mi je uvek za 5, do 10 otkucaja veći nego kad treninram popodne. To mi se prethodnih godina nije dešavalo. Moram da nađem razlog za lošije jutarnje treninge i da rešim taj problem. Krenuću od pretpostake da je to povezano sa pritiskom, pa ću eksperimentisati. Pritiska je uvek niži pre podne.

Mogao bih da proglasim da je moj eksperiment da treniram sam sebe totalna propast, ali neću još da dižem ruke od toga. Verujem da to ne radim baš tako loše kako se to pokazuje. Probaću još malo. Naredne dve nedelje ću da odmorim, pa nastavljam sa treninzima. Važno je da je motivacija još tu i da već jedva čekam novi ciklus treninga.

Upravo sam analizirao ranije istrčane maratone. Do sad sam ih istrčao sedam. Planiram taktiku za BG maraton koji trčim za nedelju dana. Ovo je prvi maraton za koji sam se sam spremao. Ne znam kako sam spreman. Neću ništa da prognnoziram, da ne bih ispao magarac kao na polumaratonu u Novom Sadu.

Najvažnije mi je da u nedelju na trci ne budem glupav. Ne bih trebalo da trčim kao na nekim ranijim maratonima. Nekad sam sebi u glavi zacrtao tempo kojim bih trebalo da trčim maraton. To je bio realan tempo, ali za idealne uslove. Trčao sam tako što sam buljio u glupavi Garmin i po svaku cenu se držao zadatog tempa makar mi uragan duvao u lice. Tako sam na Iron Man štafeti u Mađarskoj trčao maraton na 35 stepeni, teški uslovi. Sebi sam zacrtao tempo 4:10/km i udri bez obzira na vrućunu. Totalnio sam pukao, završio trku i trebala mi je lekarska pomoć. Više neću tako da trčim maratone. Ovaj BG maraton moram da trčim pametno u skaldi sa svojim telom i uslovima. Uslovi sigurno neće biti baš prijateljski. BG maraton je teška trka. Skoro uvek bude pretoplo i duva neki vetar. Kad sam pretprošle godine trčao mataton u Zagrebu, trku sam krenu sa stavom daj da nekako preživim. Pred tu trku sam se raspadao na treninzima i stalno sam imao bolove u nogama. Tada je palo lični rekord, 2:52.

Mislim da sam dobro trenirao za BG maraton. Ove nedelja treniram skroz lagano. Prošle nedelje sam takođe dostra smanjio treninge. Pretprošla nedelja mi je bila žestoka. Istrčao sam najveći nedeljni obim do sad, 108km. Na kraju nedelje sam radio poslednji ubitačni trening za maraton. Trčao sam polumaraton na Ušću. Pre polumaratona sam istrčao 14km lagano, pa onda polumaraton tako da sve zajedno bude trening od 35km. Dan je bio vruć, ne baš prijatan za trčanje. Staza za trku je bila prepuna šetača koje nije bilo ni najmanje briga što se tu trči trka. 14km sam istrčao bez problema. Noge su mi bile preteške od prethodnih treninga. Uzeo sam neki bezveze gel sa kofeinom od kod mi je bilo muka. Imao sam jako kratku pauzu posle 14km i starta polumaratona. Nisam baš bio u najboljem stanju kad sam krenuo polumaraton. Bilo mi je muka od gela i stigao mi je umor. To mi je biila idealna proba pred BG maraton. Toplo, gužva, bilo i vetra, muka, umoran, a treba da trčim 21.1km. Cilj mi je bio da polumaraton istrčim bez pucanja i da mnogo ne padnem u tempu. Trčao sam na osećaj, nisam se zaglupljivao sa Garminom i lepo završio polumaraton za 1:24. Ceo trening je izašao malo manje od 35km za oko 2:22.

Ostalo mi je još da se dobro odmorim, izmasiram i najedem testa. U nedelju put pod noge.

Što se tiče trčanja moji planovi su isti kao i za predhodne godine. Sve se svodi na pripremu za dva maratona. Cilj je uvek isti. Oboriti lični record.

Prvi marathon ću trčati 17. Aprila, smo je pitanje koji. U opticaju su Beč i Beograd. Mnogo više bih vole Beč, ali su problem finansije. Štedim za svoj dom. Dva puta sam već trčao beogradski marathon. Ima ta trka svoje čari i sa zadovoljstvom bih je opet trčao.

Forma mi je u lošijem stanju nego prošle godine u ovo vreme. Pre godinu dana sam pucao od snage, a kad su došle glavne trke bio sam dronjak. Sad bar osećam svežinu i imam na čemu da radim do aprila.

Do maratona ču se isprobati na kraćim trkama. Obožavam kroseve, pa će mi prva trka biti Beli kros na Košutnjaku. Februara bi trebalo da bude državno prvenstvo u krosu, pa ću videti da i tu učestvujem. 6. marata je na Paliću rođendanska trka. Do sad je bila trka na 10km, ali će ove godine izgleda biti polumaraton. Mnogo bi mi više odgovaralo da je 10km, ali ako bude polumaraton još ću razmisliti da li ću trčati. Kraj marta je kao i svake godine rezervisan za novosadski polumaraton. Posle toga ide glavana trka, marathon. Možda učestvujem u štafeti na ultramartonu Maraton maratona. Za drugu polovinu 2011. još ništa nisam planirao. Ima vremena.

Prošao je Beogradski maraton 2010. O ovogodišnjem poboljšanju trke i mojim očekivanjima sam pisao u prethodnom članku. Neću kritikovati organizaciju jer sam već sam sebi dojadio kukajući o manama ove trke, ali sam oduševljen dobrom voljom ljudi koji su učinili ovu trku mnogo boljom. Mislim na pejsmejkere i ljude zadužene za dodatne okrepe. Vreme je bilo uobičajeno za Beogradski maraton, toplo i vetrovito. Malo nezgodno za trčanje što se vidi po rezultatima.

Kao što sam već pisao, ne osećam se najbolje u poslednje vreme. Novosadski polumaraton sam jedva završio i posle toga me prate problemi. Ne idu mi treninzi. Nekad super uradim trening, a nekad totalno puknem. Kašljem i sumnjam na neku bolest. Idem po lekarima, a oni pojma nemaju šta mi je. Krvna slika mi je u redu. Dajem sve od sebe da se što bolje spremim za maraton u Trstu što mi je glavni cilj za prvi deo sezone. Trener me je odmarao pred Beogradski polumaraton sa par kratkih, ali intezivnih treninga. Uspeo sam da uradim te treninge zato što su kratki, ali nisam se na njima osećao najbolje. Jutro pred trku sam odlučio da krenem kao maratonski trening, tj. da probam da istrčim u planiranom tempu maratona, oko 3:55min/km. U slučaju da mi krene trka, odmah bih ubrzao i jurio do kraja za što bolji rezultat. Ako mi ne ide, mislio sam da probam da izvučem maraton tempo do kraja.

Krenuo sam trku kao što sam planirao. Maraton tempo oko 3:55min/km. Nisam se obazirao na ostale trkače. Samo sam slušao svoje telo i mnogo više nego obično pratio puls i ritam. Odmah sam osetio da to nije to. Kao da imam 60 godina više. Trčim i teško mi je. Stalno sam morao da ubrzavam, jer čim bih se malo opustio krenuo bih da usporavam. Nije išlo, ali nikako nisam mogao da dozvolim sebi da odustanem. Krenula je dugačka nizbrdica od Crvenog krsta, pa do Ekonomskog fakjulteta. Pustio sam noge da ih nosi inercija, ali i to mi je bilo teško. Sećam se kad sam prošle godine trčao maraton, na istoj nizbrdici sam išao oko 3:30min/km i to mi je bilo jako lako. Išao sam sličnim tempom i ovog puta, ali nije mi ni malo bilo lako. Mrcvario sam se preko Brankovog mosta i kad je došao ravan deo počeo sam da usporavam. Potpuno isti osećaj kao u Novom Sadu. Pred osmi kilometar pokušavam da ubrzam, ali ne ide. Odustao sam!

Krenuo sam pešice nazad, a u susret mi je išla kolona trkača. Bes koji me je obuzeo posle odustajanja brzo je prošao. Bilo mi je zadvoljstvo da gledam kolonu ljudi koja uživa u tako prostoj stvari kao što je trčanje. Došlo mi je da se okrenem i nastavim trku. Bodrio sam trkače koliko god sam mogao. U pešačenju preko mosta pravio mi je društvo jedan mladi atletičar koji je krenuo trku na 5km ali je zalutao za maratoncima. Oduševio sam se kad sam na mostu video moju drugaricu Mirku koja se odlučila na maraton! Ona ne trenira trčanje nego ponekad malo trčakara. Završila je maraton za 5:11 BRAVO !!! Došao sam do cilja gde su me čekali devojka, roditelji i kumovi. Iznenadilii su se kad su me videli. Znali su da nisam dobro u poslednje vreme i podržali su moju odluku o odustajanju. Morao sam da se utešim sa babinom štrudlom sa makom.

Siguran sam da sam mogao da završim i ovaj polumaraton. Bilo bi isto mrcvarenje kao u Novom Sadu. Ovog puta sam odustao. Na polumaraton u Novi Sad sam otišao posle dobro urađenih treninga. Mislio sam da mi je to loš dan i šta je tu je. Čim mogu da se mrdam u napred mogu i da završim trku, nikako DNF (did not finish). Na ovu trku sam došao sa drugačijim pristupom. Veliki problemi sa treninzima, a glavna trka blizu. Glavni razlog mog odustajanja je bio to što mi je glavna trka blizu i što bi nastavak trke mogao da ugrozi moj maraton.

Moralo je i to jedanput da se desi. DNF pored mog imena. Boli ali proći će. Sad sam skoncentrisan na trku u Trstu. Nisam dobro. Imam želju da treniram, ali od treniranja kao da mi je gore. Jedino što u ovom trenutku mogu da uradim je da ne radim ništa. Probaću da odmorim par dana, pa opet da pokušam da trčim i da vidim šta će mi telo kazati. U Trst idem definitivno. To je glavna trka i tu ne postoji opcija odustajanje. Šta god da se desi ja taj maraton završavam u predviđenom vremenu od pet ipo sati. Posle trke u Trstu ću dobro razmisliti o svemu i probati da nađem uzrok mog lošeg stanja i nešto promenim kako mi se ovo više ne bi ponovilo.

Moj kum Nikša je imao još jednu fantastičnu trku. Bio je 15. u polumaratonu sa vremenom 1:20:12. BRAVO !!!

Beogradski maraton 2010 ću pamtiti po mom prvom odustajanju i po još jednom velikom čudu koje se desilo na ovoj trci. A to je da je Ivan Ognjanović, pejsmejker, prvi put trčao bez kačketa.

Rezultate polumaratona i maratona možete videti na sajtu beogradskig maratona.

Ostalo je još par dana do Beogradskog maratona, najveće trkačke manifestacije u Srbiji. Mediji već uveliko najavljuju ovaj događaj. Govore kako je to veliki svetski maraton i odlično organizovan događaj. Koliko je to tačno dobro znamo mi koji smo ga trčali i koji smo bili na nekom stvarno svetski organizovanom maratonu. Ove godine Beogradski maraton će imati veliki napredak za koji je zaslužna ekipa sajta Trčanje.rs. Oni će organizovati pejsmejkere za rekreativce i dve dodatne okrepne stanice koje će biti bogatije od ostalih. Pejsmejkera će biti u maratonskoj i polumaratonskoj trci. Biće dva pejsmejkera iz Hermes Srbija. To su Ivan Ognjanović, polumaraton za 1:30 i Ninoslav Rašković, maraton za 4h. SVAKA ČAST svima koji svojom dobrom voljom poboljšavaju organizaciju trke.

Ja sam bio učesnik prethodna tri Beogradska maratona. Pre tri godine to je bio moj treći polumaraton u životu. Cilj mi je bio da ne puknem. Prvu poluvinu sam trčao lagano, a u drugoj sam dao gas. Uglavnom lepo sam se proveo na toj trci. Išao sam 1:38.

Pretprošle godine sam trčao maraton. To je bio moj drugi maraton. Bila je to teška trka. Prvo je pržilo sunce, pa je duvao vetar i na kraju pljusak. To me nije sprečilo da završim trku za 3:24. Tada sam uočio jednu manu Beogradskog maratona. Problem je što malo trkača startuje maratonsku trku, pa onda veliki deo staze trčim sam. Kad dođe drugi krug- Novi Beograd, dugačke ulice i sve beton, a nigde žive duše.

Prošle godine opet sam se oprobao u maratonu. Ovog puta je bilo interesantnije. Bilo je mnogo više maratonaca jer se u sklopu trke održavalo i svetsko prvenstvo u maratonu. Bio sam zagrejan za rezultat ispod 3h. Sve je bilo super. Išao sam dosta brzo i bio skoro siguran u rezultat ispod 3h. Na oko 35.km je nešto prošlo naopako. Počeo sam da pucam. Do kraja sam se mrcvario, čak sam išao peške uz Brankov most. To mi je bio prvi maraton da sam se malo prošetao. Na kraju me je od rezultata ispod 3h delilo samo 38 sekundi.

Ove godine sam odlučio malo da promenim. Neće mi Beogradski maraton biti prolećni maraton, nego će to ove godine biti Trst. Trčaću Beogradski polumaraton kao trening. Ne znam šta da očekujem jer trenutno nisam u najboljem stanju. Tokom priprema za maraton u Trstu me spopadaju razni problemi. U poslednje vreme se osećam dosta umorno i iscrpljeno. Imam teške treninge i dosta se mučim. Forma mi talasa čas dobro trčim na treninzima, čas jako loše. Muči me ili neka bolest ili nešto drugo. Na polumaratonu u Novom Sadu sam se loše osećao i trku sam završio mnogo ispod svojih mogućnosti. Od tada su počeli moji problemi. Već dve nedelje kašljem i nema nikakve druge simptome bolesti. Otišao sam do lekara i ona sumnja na alergiju. Trenutno radim neka ispitivanja. Otkud meni alergija? Nikad u životu ninašta nisam bio alergičan. Ove nedelje imam drastično smanjen obim treninga da bi se oporavio od teških maratonskih treninga. Pored smanjenih treninga noge su mi i dalje teške. Probaću da odem na masažu. Sve to utiče pa ne smem ničemu da se nadam na polumaratonu. Ipak mi je Trst prioritet i za to se čuvam. Ako nešto krene po zlu neću da se silujem. Još uvek se nisam prijavio za trku. Čekam poslednji momenat. Ne bi da se prijavim bezveze, a da mi se stanje pogorša.

ŽELIM SVIM UČESNICIMA BEOGRADSKOG MARATONA I PRATEĆIH TRKA DOBRU TRKU !!!