Polumaraton u Apatinu nikako ne propuštam. To je jedna od najbolje organizovanih trka u Srbiji i na njoj je uvek dobra atmosfera. Nije mi bilo u planu da mi ovo bude poslednja trka u sezoni i zato se nisam razbijao od treninga za nju. Plan mi je bio da sezonu završim sa trkom oko Savskog jezera, Sećanje na Duška Radovića koja se održava krajem novembra. U Apatin odlazim sa mojom devojkom Milicom, mojim dedom Acom kao vernim navijačem i Draženom. Dražen je moj klijent i ovo mu je bio prvi polumaraton. Naravno, ništa bez kuma Nikše. Jedini problem koji sam imao je to što sam bio prehlađen. Pošto nisam imao temperaturu odlučio sam da se trkam.
Trku sam krenuo bojažljivo, što zbog prehlade, što zbog straha od pucanja. Uglavnom sam trčao sam i držao tempo koji mi najviše odgovara. Tokom trke sam postepeno ubrzavao i trčao sve brže i brže. Nisam nosio Garmin niti bilo kakav sat, pa nisam imao pojma o tempu i vremenu. U drugoj polovini trke sam jurio par trkača ispred sebe. Jednog makedonca sam prestigao na 15. km, a drugog makedonca Kokana Ajanovskog sam dobio u sprint finišu, mislim da me je pustio. Polumaraton sam završio sa vremenom 1:18:18. Super, još jedan polumaraton ispod 1:20, ali mislim da sam mogao brže. Suviše sam se štedeo u prvoj polovini trke.
Moj kum Nikša je bio fantastičan. Trčao je lični rekord 1:13. Moj klijent Dražen je uspešno završio svoj prvi polumaraton sa vremenom 1:40. Sve je ispalo kako je planirano. Ostale rezultate polumaratona možete videti na sajtu Somborskog maratona.
Iako sam završio trku bez raspada problemi me nisu zaobišli. Posle trke mi je pozlilo. Prvo mi je bilo jako hladno, pa sam nekako došao malo sebi, pa sam dobio temperaturu i na kraju me sve prošlo kao da ništa nije bilo. Opet je glavni problem bila dehidratacija. Bio sam prehlađen i stalno sam išao na malu nuždu. 4 puta na putu do Apatina i par puta tokom noći. Vodio sam računa i pio sam dosta vode, ali nije bilo dovoljno. U drugoj polovini trke kad sam dao gas nisam pio vodu. Pritisak mi je opet bio nizak, 90 sa 60. U život me je vratila voda sa solju i šećerom i posle čips.
Posle polumaratona u Apatinu je trebalo da nastavim sa treninzima za trku oko Ade. Uradio sam par težih treninga i ipak odlučio da završim sezonu. Želim treninge da podignem na viši nivo, ali prvo moram da se saberem i napravim malo reda u životu. Problem mi je ishrana. Nikad nisam ništa specijalno radio što se tiče ishrane. Spontano sam se hranio i gledao da unesem dosta ugljenih hidrata i što više voća i povrća. Sad kad radim često jedem đubre i nemam dovoljno energije za trening. Stalno sam gladan i uvek spontano grickam neke gluposti i mislim preživeću nekako trening. Tako više ne ide. Video sam par puta ,kad dobro jedem imam utisak da mogu da trčim do besvesti. Na svu ovu zajebanciju sa hranom kad se još doda eksperimentisanje sa bezglutenskom dijetom došao sam do raspada sistema. Ovde pravim rez, završavam sezonu, par nedelja odmora, planiranje ishrane i idemo sve ispočetka. Nema više zezanja, na proleće maraton. Kraće trke smaraju.
Prva stvar koju moram da rešim što se tiče ishrane je da proverim da li sam alergičan na gluten. U prethodnom periodu sam eksperimentisao sa izbacivanjem glutena iz ishrane. Na osnovu tih eksperimenata imam dosta razloga da sumnjam da sam netolerantan na gluten ili da imam Celijakiju. Otići ću do doktora, samo ne znam kog, i probaću to da razrešim. Posle moram malo da isplaniram ishranu i nađem svoj magični napitak koji će mi služiti za brži oporavak posle treninga. O možda gluten problemima ću još pisati.