Pre par meseci moj dotadašnji klub Heremes Srbija se zatvorio. Vratio sam se da za živim u Zrenjanin, tako da sam tamo potražio novi klub.

Zrenjanin ima dva atletska kluba, Proleter i Banat. Proleter je klub sa velikom tradicijom. Postoji od 1947. Banat je novi klub koji su osnovali bivši članovi Proletera. Klasična Srpska posla. Mnogo su se svađali u Proleteru, pa su neki morali da naprave novi klub.

Ni jedan od dva kluba nema dugoprugaše, a treneri se uglavnom bave kraćim trkačkim disciplinama. Imali su iskustva sa polumaratonima, ali sa maratonima manje. Ja se i dalje držim svog eksperimenta da treniram sam sebe, mada ću sigurno mnogo naučiti od trenera iz Zrenjanina.

Moj kum Nikša Papić i ja smo postali članovi atletskog kluba Proleter. Ne postoji ni jedan razlog zašto smo izabrali Proleter, a ne Banat. Jednostavno nam je palo na pamet, ajde da se učlanimo u Proleter.

Meni je jako bezveze što mali grad kao Zrenjanin u zemlji gde je atletika na dosta niskom nivou ima dva atletska kluba. Oba kluba su jako slična. Rade najviše sa srednjoškolcima i treniraju ih za razne atletske discipline. Uglavnom imaju treninge na istom mestu i u isto vreme. Zar nije bezveze?

Zadovoljan sam sa novim klubom. Idem često na treninge u klub. Dobra je atmosvera i lepše je treninrati u društvu. Treninzi su na glavnom gradskom stadionu i odmah pored u Karađorđevom parku. Na stadionu imamo na raspolaganju atletsku stazu gde je asfaltna podloga. Super za intervalne treninge. U parku je krug oko 700m, a podloga je zapuštena šljaka pomešana sa zemljom. Super je što u parku trči jako mnogo ljudi. Razvija se trčanje u Zrenjaninu!

Blog mi neko vreme nije bio u funkciji. Server na kom mi se nalazio blog je bio hakovan. Sad je sve sređeno i nastavljam sa pisanjem.

U međuvremenu je moj dosadašnji klub HERMES SRBIJA prestao sa radom. Jako mi je žao. Pisaću na tu temu. Trenutno nemam klub. Da li ću tražiti nov ili ću biti samotnjak, videću.

U poslednje vreme mi se nije ništa dešavalo u sportskom životu. Još uvek odmaram od hroničnog umora koji me je skroz rasturio pre par meseci. Naravno nisam bio skroz pasivan. Trčkarao sam par puta nedeljno, igrao basket i malo vozio bajs. Trenutno se osećam odlično. Mislim da sam se skroz odmorio i napunio baterije. Pre par nedelja sam zacrtao da dan početka ponovnog treniranja bude 14. jun. Tako će i biti. Sledeće nedelje se skroz vraćam trčanju. Osećam se spremnim. Što je najvažnije, motivacija mi je na visokom nivou. Ovog puta neću biti pod nadzorom trenera. Pokušaću da treniram sam sebe. To je veliki eksperiment. Sve je spremno.

PONOVO U AKCIJI !!!

Ostalo je još par dana do Beogradskog maratona, najveće trkačke manifestacije u Srbiji. Mediji već uveliko najavljuju ovaj događaj. Govore kako je to veliki svetski maraton i odlično organizovan događaj. Koliko je to tačno dobro znamo mi koji smo ga trčali i koji smo bili na nekom stvarno svetski organizovanom maratonu. Ove godine Beogradski maraton će imati veliki napredak za koji je zaslužna ekipa sajta Trčanje.rs. Oni će organizovati pejsmejkere za rekreativce i dve dodatne okrepne stanice koje će biti bogatije od ostalih. Pejsmejkera će biti u maratonskoj i polumaratonskoj trci. Biće dva pejsmejkera iz Hermes Srbija. To su Ivan Ognjanović, polumaraton za 1:30 i Ninoslav Rašković, maraton za 4h. SVAKA ČAST svima koji svojom dobrom voljom poboljšavaju organizaciju trke.

Ja sam bio učesnik prethodna tri Beogradska maratona. Pre tri godine to je bio moj treći polumaraton u životu. Cilj mi je bio da ne puknem. Prvu poluvinu sam trčao lagano, a u drugoj sam dao gas. Uglavnom lepo sam se proveo na toj trci. Išao sam 1:38.

Pretprošle godine sam trčao maraton. To je bio moj drugi maraton. Bila je to teška trka. Prvo je pržilo sunce, pa je duvao vetar i na kraju pljusak. To me nije sprečilo da završim trku za 3:24. Tada sam uočio jednu manu Beogradskog maratona. Problem je što malo trkača startuje maratonsku trku, pa onda veliki deo staze trčim sam. Kad dođe drugi krug- Novi Beograd, dugačke ulice i sve beton, a nigde žive duše.

Prošle godine opet sam se oprobao u maratonu. Ovog puta je bilo interesantnije. Bilo je mnogo više maratonaca jer se u sklopu trke održavalo i svetsko prvenstvo u maratonu. Bio sam zagrejan za rezultat ispod 3h. Sve je bilo super. Išao sam dosta brzo i bio skoro siguran u rezultat ispod 3h. Na oko 35.km je nešto prošlo naopako. Počeo sam da pucam. Do kraja sam se mrcvario, čak sam išao peške uz Brankov most. To mi je bio prvi maraton da sam se malo prošetao. Na kraju me je od rezultata ispod 3h delilo samo 38 sekundi.

Ove godine sam odlučio malo da promenim. Neće mi Beogradski maraton biti prolećni maraton, nego će to ove godine biti Trst. Trčaću Beogradski polumaraton kao trening. Ne znam šta da očekujem jer trenutno nisam u najboljem stanju. Tokom priprema za maraton u Trstu me spopadaju razni problemi. U poslednje vreme se osećam dosta umorno i iscrpljeno. Imam teške treninge i dosta se mučim. Forma mi talasa čas dobro trčim na treninzima, čas jako loše. Muči me ili neka bolest ili nešto drugo. Na polumaratonu u Novom Sadu sam se loše osećao i trku sam završio mnogo ispod svojih mogućnosti. Od tada su počeli moji problemi. Već dve nedelje kašljem i nema nikakve druge simptome bolesti. Otišao sam do lekara i ona sumnja na alergiju. Trenutno radim neka ispitivanja. Otkud meni alergija? Nikad u životu ninašta nisam bio alergičan. Ove nedelje imam drastično smanjen obim treninga da bi se oporavio od teških maratonskih treninga. Pored smanjenih treninga noge su mi i dalje teške. Probaću da odem na masažu. Sve to utiče pa ne smem ničemu da se nadam na polumaratonu. Ipak mi je Trst prioritet i za to se čuvam. Ako nešto krene po zlu neću da se silujem. Još uvek se nisam prijavio za trku. Čekam poslednji momenat. Ne bi da se prijavim bezveze, a da mi se stanje pogorša.

ŽELIM SVIM UČESNICIMA BEOGRADSKOG MARATONA I PRATEĆIH TRKA DOBRU TRKU !!!

Atletsko rekreativni klub Tron je na Paliću organizovao trku na 10km. Povod trke je 3. rođendan kluba. Pored trke na 10km trčala se žensko-muška štafeta, svako po 5km. Moram da pohvalim organizatore za super organizaciju trke. U startnom paketu je bilo svašta, kapa, sok, musli barovi i pivo. Posle trke je bio viršla party i rođendanska torta.

Bilo je hladno vreme, oko 3-4 stepena iznad nule. Duvao je umeren hladan vetar. Trčalo se na stazi od 2,5km napred nazad. Deo staze je išao pored Palićkog jezera.

Na trku je došla četvoročlana HERMES SRBIJA ekipa. Milica Lazarević nam je bila podrška i fotograf. Jovana Krtinić je nov član kluba HERMES SRBIJA. Ona je jedna od najboljih biciklistkinja u Srbiji. Skoro je počela da trči i ovo je bila njena prva trka. Nikša Papić, moj kum, vredno trenira i bio je spreman za dobru trku. Četvrti član ekipe sam bio ja. Moj cilj je bio da oborim lični rekord na 10km.

Na startu trke su se odmah izdvojili Mišović Zdravko iz Kule i dva Mađarska atletičara. Njih je pratio Milenković Nebojša iz Kikinde. Oni su mnogo brzi za mene tako da ih nisam pratio. Moj kum Nikša je takođe startovao žestoko i bio iza pomenute četvorke. Nisam krenuo za Nikšom zato što ja trke startujem malo sporije. Kontrolišem se na startu, slušam svoje telo i polako ulazim u ritam. Uvek sam bio loš na trkama na kojima sam se zaletao na startu. Mene je pratio Jovanović Nenad,atletičar Vojvodine. Polako sam ubrzavao i bio na nekih 200m iza kuma Nikše. Takva situacija je bila do pola trke. U drugoj polovini sam ubrzao želeći da stignem Nikšu. Nenad to nije mogao da prati, pa je zaostao. Stigao sam Nikšu, ali se on nije dao. Ubrzavo je i želeo je da mi pobegne. Do kraja je bila jurnjava nas dvojce. Nikša je išao malo ispred mene i dao je sve od sebe da mi pobegne. Želeo sam da izađem ispred njega i da malo ja vučem. To nikako nisam mogao jer je Nikša trčao fantastično. Jedva sam ga pratio. Dok je on lepo disao ja sam dahćao kao ker i jedva uspevao da budem iza njega. Par puta sam malo popustio jer sam mislio da sam gotov i da moram da ga pustim, ali sam se nekao vraćao i držao njegov tempo. Posle trke Nikša mi je rekao da je par puta pomislio da sam gotov i da više ne mogu da ga pratim. Tako smo trčali do nekih 150m pred cilj. Usledio je sprint finiš gde sam se ja bolje snašao i stigao u cilj desetak sekundi ispred kuma. Trku sam završio sa vremenom 35:20. To je moj novi PB na 10km. Takođe sam oborio i lični rekord na 5km. Na mom Garminu Forerunner 305 sam video da sam drugih 5km trke istrčao za 17:14 što je moj novi PB na 5km.

Super sam se proveo na trci. Šta ću više, dva lična rekorda. Oduševio me je moj kum Nikša. On ozbiljno radi sa trenerom tek malo više od godinu dana. Super mu ide. Mene impresionira njegov brz napredak. Već je stigao do mog nivoa iako ja duže od njega radim sa trenerom. To je baš dobro. Sportsko rivalstvo između nas dvoice će mnogo koristiti oboici. Trebali bi češće da treniramo zajedno. Problem je što ja studiram u Beogradu, a on je u Zrenjaninu.

Jovana Krtinić je bila druga u ženskoj konkurenciji. SVE ČESTITKE! Odličan rezultat za prvu trku. Organizator je napravio ogroman propust što se tiče Jovane. Nisu zabeležili njen prolazak kroz cilj, pa je nisu prozvali na proglašenju popednika. Organizatori su prihvatili Jovaninu žalbu i sve je bilo OK.

Trku je pobedio Mišović Zdravko. On dominira na trkama po Vojvodini, ali su ga ovog puta dva Mađarska aletičara dobro namučila. Izveštaj sa trke Igora Vujičića i intervju sa Zdravkom Mišovićem možete videti na sajtu Trčanje.rs.

Rezultate trke možete videti na sajtu somborskog maratona.

Moje slike možete videti u mojoj Facebook galeriji.

Spremio sam dres za buduće trke. Napred je napisano ime mog kluba HERMESSRBIJA. Nazad je ime mog grada Zrenjanin i reklama za moj blog, tj. za samog sebe.

Kao što se vidi na slikama, na dresu ima još mesta da se nešto napiše. Ako želite da se reklama vaše firme, brenda, proizvoda ili nečeg sličnog pojavi na mom dresu kontaktirajte me.