Dugo nisam pisao na blogu. Prethodnih mesec dana sam puno pisao i bilo mi je muka od tastature. Na poslu sam pisao pripravnički dnevnik i pripravnički rad, a kuću sam pisao projekte za poslednji ispit i master rad za fakultet.

Trenizi su mi sve ovo vreme išli dobro, jako dobro. Ambiciozno sam očekivao naredne trke. Prvo sam se oprobao na polumaratonu na Paliću. Nisam se dobro odmorio za tu trku i trčao sam je sa teškim nogama. To je više bio jači trening. Vreme je bilo nepovoljno za trčanje. Duvao je jak hladan vetar. Bila je to jako interesantna trka. Celu drugu polovinu trke sam se borio sa Atilom iz Bačke Topole i Kesićem iz Sombora. Bila je to žestoka borba. Uspeo sam pre njih da uđem u cilj. Dobro su se borili, svaka čast. Trku sam završio za 1h i 17min, ali to vreme se nevaži za moj lični rekord. Organizatori su napravili veliki propust i staza je bila kraća skoro za kilometar. Pored teških nogu i jakog vetra trčao sam dosta dobro.

Na ultramaratonu na Adi 12. marta sam radio jači trening specifičan za maraton. Trčao sam 30km, prosečnim tempom 4:10/km. Taj dan je bilo baš vuće i to me je malo usporilo. Usput sam imao još dosta dobrih treninga. Trčao sam 4x(2000m za oko 6:50), pauza 90 sekundi kaskanje. Tri dana zatim sam išao 10km za 36:19. Dva dana zatim sam radio dužinu 12km oko 4:20/km, pa fartlek 4x(3km za 3:45/km + 2km za 4:10/km), sve ukupno 32km prosečnim tempom 4:05/km. Sve je bilo spremno da novosadski polumaraton trčim ispod 1h i 20min.

Krenuo sam novosadski polumaraton i već na početku problemi. Noge u odličnom stanju. Disanje kontrolisano, kao da šetam. U grudima me nešto stiska. Pogledam puls kad on 180. Nisam krenuo prejako, čak sam krenuo sporije nego što sam planirao. Mislio sam proći će to, Garmin me zeza i biće OK. Kilometri prolaze, a ja ne ličem na sebe sa prethodnih treninga. Puls i dalje previsok. Za oko deset otkucaja veći nego na treningu pri istom tempu. Noge i dalje super. Disanje kao da sedim. Osećam kao da mi je nervni sitem poblesavio i nepotrebno tera moje srce da lupa ko blesavo. Tako ja patim i pokušavam da držim gupu. Gledam garmin, idem tempom koji mi je na trenizima zezanje. Puštam grupu i padam u ritmu. Masovno me obilaze. Skoz sam usporio. Mogu da se vučem do kraja i završim trku. Čemu to da još jednu trku završavam kao u tuđem telu. Odustajem na 15. km.

Na veliku žalost ne znam šta je tačno problem. Što mi puls na trci ide tako visoko? Kad sam stigao kuću uradio sam mali eksperiment. Izašao sam da trčim. Istračao sam 2km u tempu kom sam planirao da trčim polumaraton. Bilo mi je teško jer sam bio umoran od trke, gladan i žedan. Ali nisam osećao stezanje u grudima kao na trci. Pokušao sam da ubrzam i podignem puls. Puls mi nije bio visok. Bio je kao na treningu. Imam par teorija za lošu trku i nadam se da ću u narednom periodu uspeti da nađem odgovor:

TREMA – Bio sam mnogo nervozan pred trku. Dve godine pokušavam da trčim polumarato ispod 1h i 20min. Osećao sam se dobro i mnogo sam želeo da to uradim. Možda me je nervoza pojela i prouzrokovala povišen puls koji me je slomio.

OPET PRETRENIRAN – Ovo je ono čega se strašno plašim uvek kad treniran. Ne želim da mi se nika ponovi stanje od prošle godine. Prošle godine je počelo sa povišenim pulsom. Nadam se da ovja put to nije slučaj. Pretreniranost mi je pratila malaksalost, osećao sam se kao bolestan dok trčim. Sad te malaksalosti nema, samo divlja puls. Možda sam formu za beogradski maraton podigao prerano. Posle visoke forme ili ide odmor i novi ciklus treninga ili se ulazi u pretreniranost. Videću kako će mi ići naredni treninzi. Ako opet osetim pretreniranost i povišen puls onda sam zeznuo stvar i odustaem od beogradskog maratona.

UMORAN OD PRETHODNIH TRENINGA – Trenirao sam jako prethodne dve nedelje, a za trku sam sužavao samo dva dana. Možda bude sve OK kad odmorim. Napravio sam grešku sa treningom u ovu sredu. Bio je prejak. Trčao sam 18km. Prva dva km zagrevanje, a posle 16km tempom oko 3:45/km. Na tom treningu sam se osećao odlično i trčao jako lako. Da sam produžio još 5km bio bi to polumaraton ispod 1h i 20min. Prosečan puls na tom treningu mi je bio 159, a maksimalni 174 što govori koliko je moje stanje na polumaratonu bilo nenormalno.

Probaću narednu nedelju da uradim jaku i onda sledi sužavanje za beogradski maraton.

Trčao sam na atletskoj stazi na glavnom stadionu u Zrenjaninu. Trčao sam sam, ali sam imao podršku društva iz AK Proleter. Vreme me baš nije poslužilo. Iako je bilo sunčano i toplo dok sam bio na poslu, kad sam krenuo sa trčanjem naglo je zahladnelo i počela je da se spušta magla.

Moj novi PB na 5km je 17:05. To je 3:25 min/km. Nikad dosad nisam trčao tako brzo, ne računam intervalne treninge.

Novi PB je znak da sam vratio staru formu posle silnih problema koje sam imao prošle sezone. Nadam se da je ovo uvod u lične rekorde i na dužim distancama.

Što se tiče trčanja moji planovi su isti kao i za predhodne godine. Sve se svodi na pripremu za dva maratona. Cilj je uvek isti. Oboriti lični record.

Prvi marathon ću trčati 17. Aprila, smo je pitanje koji. U opticaju su Beč i Beograd. Mnogo više bih vole Beč, ali su problem finansije. Štedim za svoj dom. Dva puta sam već trčao beogradski marathon. Ima ta trka svoje čari i sa zadovoljstvom bih je opet trčao.

Forma mi je u lošijem stanju nego prošle godine u ovo vreme. Pre godinu dana sam pucao od snage, a kad su došle glavne trke bio sam dronjak. Sad bar osećam svežinu i imam na čemu da radim do aprila.

Do maratona ču se isprobati na kraćim trkama. Obožavam kroseve, pa će mi prva trka biti Beli kros na Košutnjaku. Februara bi trebalo da bude državno prvenstvo u krosu, pa ću videti da i tu učestvujem. 6. marata je na Paliću rođendanska trka. Do sad je bila trka na 10km, ali će ove godine izgleda biti polumaraton. Mnogo bi mi više odgovaralo da je 10km, ali ako bude polumaraton još ću razmisliti da li ću trčati. Kraj marta je kao i svake godine rezervisan za novosadski polumaraton. Posle toga ide glavana trka, marathon. Možda učestvujem u štafeti na ultramartonu Maraton maratona. Za drugu polovinu 2011. još ništa nisam planirao. Ima vremena.

U nedelju završavam ovu sezonu glavnom trkom u Apatinu. To je državno prvenstvo u polumaratonu. Zadovoljan sam sa trenutnom formom. Posle pretreniranosti i duge pauze za šesnaest nedelja sam uspeo da vratim formu na nivo na kom mi je bila zimus.

Šesnaest nedelja treninga je bilo eksperimentisanje. Pokušao sam da treniram sam sebe i mislim da sam uspeo. Sviđa mi se samotreniranje. Ništa nisam silovao. Kad ne ide pravio sam pauzu. Iako sam trenirao bojažljivo forma je tu. Na proleće ću se prvi put sam spremati za maraton.

Novosadski maraton sam iskoristio za probu pred Apatin. Stevan Olujić, Nikša Papić i ja smo podelili maraton na tri dela. Istrčali samo maratona za 2:37 i bili druga štafeta. Svi smo dobro trčali. Stevi i Nikši svaka čast. Prva štafeta je bila štafeta žandarmerije. Stigli su na cilj par minuta pre nas. Ipak njih je bilo šestoro, a nas samo troje. Moj deo je bio poslednja deonica maratona od malo više od 16km. To sam istrčao prosečnim tempom od 3:40min/km. To je dovoljno da ostvarim svoj cilj i da u Apatinu konačno spustim polumaraton ispod 1:20.

Glavnu trku koju sam odabrao za drugi deo sezone 2010 je polumaraton u Apatinu 24. oktobra. Iako je moja omiljena disciplina maraton odlučio sam se za polumaraton iz više razloga.

Na proleće sam se žestoko pretrenirao i imao loš maraton u Trstu. Trebalo mi je dosta vremena da se oporavim tako da sam kasnije krenuo sa treninzima za jesenju trku. Pošto nemam dovoljno vremena da se lepo spremim za maraton odlučio sam se za polumaraton. Ovo je sad veliki eksperiment jer se sam treniram, a bolje je da eksperimentišem sa lakšom trkom.

Nikad nisam trčao, a ni bio u Apatinu. Svi koji su trčali polumaraton u Apatinu kažu da su zadovoljni sa trkom. Ove godine sam već imao dva lepa putovanja, Trst i Zakintos, tako da nisam baš pri parama za još jedno putovanje.

Zadao sam sebi cilj. Probaću da se spremim za 1h i 15min polumaraton. Možda malo preambiciozno jer nikad nisam trčao ispod 1h i 20min. Videću kako pripreme budu išle.

Voleo bih da formu pred polumaraton u Apatinu oprobam na par kraćih trka. Kalendar trka u Srbiji za drugi deo sezone mi nikako ne odgovara. Trke su ili jako rano, kraj jula početak avgusta ili jako kasno, oktobar. Nema ništa između, septembar je prazan, a tada bi mi najviše odgovaralo da se trkam na kraćim trkama i oprobam formu. Videću da ipak uklopim u plan koju kraću trku.

Na proleće se vraćam maratonima.

Atletsko rekreativni klub Tron je na Paliću organizovao trku na 10km. Povod trke je 3. rođendan kluba. Pored trke na 10km trčala se žensko-muška štafeta, svako po 5km. Moram da pohvalim organizatore za super organizaciju trke. U startnom paketu je bilo svašta, kapa, sok, musli barovi i pivo. Posle trke je bio viršla party i rođendanska torta.

Bilo je hladno vreme, oko 3-4 stepena iznad nule. Duvao je umeren hladan vetar. Trčalo se na stazi od 2,5km napred nazad. Deo staze je išao pored Palićkog jezera.

Na trku je došla četvoročlana HERMES SRBIJA ekipa. Milica Lazarević nam je bila podrška i fotograf. Jovana Krtinić je nov član kluba HERMES SRBIJA. Ona je jedna od najboljih biciklistkinja u Srbiji. Skoro je počela da trči i ovo je bila njena prva trka. Nikša Papić, moj kum, vredno trenira i bio je spreman za dobru trku. Četvrti član ekipe sam bio ja. Moj cilj je bio da oborim lični rekord na 10km.

Na startu trke su se odmah izdvojili Mišović Zdravko iz Kule i dva Mađarska atletičara. Njih je pratio Milenković Nebojša iz Kikinde. Oni su mnogo brzi za mene tako da ih nisam pratio. Moj kum Nikša je takođe startovao žestoko i bio iza pomenute četvorke. Nisam krenuo za Nikšom zato što ja trke startujem malo sporije. Kontrolišem se na startu, slušam svoje telo i polako ulazim u ritam. Uvek sam bio loš na trkama na kojima sam se zaletao na startu. Mene je pratio Jovanović Nenad,atletičar Vojvodine. Polako sam ubrzavao i bio na nekih 200m iza kuma Nikše. Takva situacija je bila do pola trke. U drugoj polovini sam ubrzao želeći da stignem Nikšu. Nenad to nije mogao da prati, pa je zaostao. Stigao sam Nikšu, ali se on nije dao. Ubrzavo je i želeo je da mi pobegne. Do kraja je bila jurnjava nas dvojce. Nikša je išao malo ispred mene i dao je sve od sebe da mi pobegne. Želeo sam da izađem ispred njega i da malo ja vučem. To nikako nisam mogao jer je Nikša trčao fantastično. Jedva sam ga pratio. Dok je on lepo disao ja sam dahćao kao ker i jedva uspevao da budem iza njega. Par puta sam malo popustio jer sam mislio da sam gotov i da moram da ga pustim, ali sam se nekao vraćao i držao njegov tempo. Posle trke Nikša mi je rekao da je par puta pomislio da sam gotov i da više ne mogu da ga pratim. Tako smo trčali do nekih 150m pred cilj. Usledio je sprint finiš gde sam se ja bolje snašao i stigao u cilj desetak sekundi ispred kuma. Trku sam završio sa vremenom 35:20. To je moj novi PB na 10km. Takođe sam oborio i lični rekord na 5km. Na mom Garminu Forerunner 305 sam video da sam drugih 5km trke istrčao za 17:14 što je moj novi PB na 5km.

Super sam se proveo na trci. Šta ću više, dva lična rekorda. Oduševio me je moj kum Nikša. On ozbiljno radi sa trenerom tek malo više od godinu dana. Super mu ide. Mene impresionira njegov brz napredak. Već je stigao do mog nivoa iako ja duže od njega radim sa trenerom. To je baš dobro. Sportsko rivalstvo između nas dvoice će mnogo koristiti oboici. Trebali bi češće da treniramo zajedno. Problem je što ja studiram u Beogradu, a on je u Zrenjaninu.

Jovana Krtinić je bila druga u ženskoj konkurenciji. SVE ČESTITKE! Odličan rezultat za prvu trku. Organizator je napravio ogroman propust što se tiče Jovane. Nisu zabeležili njen prolazak kroz cilj, pa je nisu prozvali na proglašenju popednika. Organizatori su prihvatili Jovaninu žalbu i sve je bilo OK.

Trku je pobedio Mišović Zdravko. On dominira na trkama po Vojvodini, ali su ga ovog puta dva Mađarska aletičara dobro namučila. Izveštaj sa trke Igora Vujičića i intervju sa Zdravkom Mišovićem možete videti na sajtu Trčanje.rs.

Rezultate trke možete videti na sajtu somborskog maratona.

Moje slike možete videti u mojoj Facebook galeriji.

Svake sezone glavni cilj su mi dva maratona. Jedan trčim na proleće, a drugi na jesen. Pored dva maratona trčim mnogo kraćih trka. Treniram tako da mi je prioritet da što bolje istrčim ta dva maratona. Na svakom maratonu se trudim da oborim lični rekord.

Za prvi deo sezone 2010 sam se odlučio za maraton u Trstu. Moj kum Nikša Papić mi je prodložio da idemo na tu trku. Nikša je takođe član Hermesa i trči polumaratone. Na jesen bi trebalo da se oproba u maratonu. Našim roditeljima se svidela ideja za Trst, pa su se odlučili da idu sa nama i da sve organizuju i finansiraju. Kao i na većini trka do sad pratiće me moja devojka Milica. Trst je interesantno turističko mesto, a i Venecija je blizu. Biće to interesantan porodičan vikend u Trstu za prvomajske praznike. Inače maraton u Trstu je 2. maja. Detaljno planiranje putovanje je u toku. U Trstu će prvi maraton trčati Aleksandar Vukičević, deo ekipe Trčanje.rs. Prvi maraton će trčati na rođendan.

Do sad mi je par ljudi pomenulo maraton u Trstu i čuo sam samo lepe stvari. Svi kažu da su Italijani odlični organizatori trka. Sviđa mi se to što je u Trstu manja trka. Nema previše učesnika, pa neće biti gužve i guranja na stazi i okrepima. Obično startuje oko 400 maratonaca, baš kako ja volim. Trasa je interesantna. Autobusom se ide od Trsta do Gradisca D’isonzo, gradiće gde je start trke. Trči se nazad ka Trstu. Na pola maratona, priključuju se polumaratonci. Start maratona je u 9:15, a polumaratona u 10:30. Nadam se da priključivanje polumaratonace neće praviti problem maratoncima. Staza je ravna sa brdom u sredini. Od 19.km do 25.km je uspon, a od 25.km do 35.km je spust. Najstrmiji deo uspona je oko 5%, što ne bi trebalo da pravi problem. Spust je blag i dug. Taman da me lepo ubrza, a da mi ne polomi noge. Neki koji su trčali u Tstu kažu da ovakav profil staze trku čini veoma brzom. Drugi deo staze je pored mora.

Sve informacije o maratonu u Trstu možete videti na sajtu trke.

Moj primarni cilj je kao i uvek, a to je da se dobro provedem. Daću sve od sebe da oborim lični rekord koji trenutno iznosi 2:52. Još uvek nisam počeo da radim specifične treninge za Trst. Počeću kad otopli za koju nedelju. Još uvek sam u bazičnom periodu. Maraton tempo za koji ću da se spremam je između 4min/km i 3:50min/km. Koliko će to tačno biti zavisi od toga kako pripreme budu išle. Formu ću isprobati na Rođendaskoj trci na Paliću (10km), novosadskom i beogradskom polumaratonu.

Ako je još neko zainteresovan za maraton u Trstu neka mi je javi.

Sve je počelo u nedelju 31.1. rano ujutru u 4:15. Krenuo sam autobusom za Niš. Išao sam na Zimski polumaraton. To je trka koju organizuje Šri Činmoj maraton tim. Trči se u parku Čair u Nišu na kružnoj stazi od 862m. Pored ploumaratona trči se i maraton. Doručkovao sam u autobusu dve ipo ražane kifle i dve banane. Veći deo puta sam prespavao.

U parku Čair staza je bila očišćena. Temperatura je bila oko četiri stepena iznad nule. Sneg se topio tako da je staza bila mokra sa puno bara i na nekim mestima malo blata. Nije bilo vetra, a kiša je s vremena na vreme malo padala. Krug na kom se trčalo je imao sedam lakat krivina što meni nikako nije odgovaralo. Trener Bojan Marić mi je rekao da meni zbog dugih nogu i koraka ne odgovaraju tehnički zahtevne staze na kojima ima puno skretanja. Zbog dugog koraka meni je teže da usporim pre krivine i ubrzam posle krivine nego nekom trkaču nižeg rasta.

Maratonska trka je startovala sat vremena pre polumaratona. Svaka čast ljudima koji su se odlučili da trče maraton u ovim uslovima. Meni bi bilo veoma psihički teško da trebam da trčim maraton na krugu od 862m.

Poveo sam polumaratonsku trku. Pratili su me Nenad Živković iz AK Kruševac i Jovica Ristovski iz maraton kluba Delta iz Skoplja. Ubrzo je Nenad izašao ispred mene i počeo da diktira tempo oko 3:45/km. Posle par krugova Jovica više nije mogao da nas prati. Pratio sam Nenada sve do desetog kilometra. Tu je počeo malo da usporava. Ja sam to iskoristio, ubrzao i brzo napravio prednost. Sve do kraja sam išao jako koliko sam mogao. Hteo sam da oborim lični rekord u polumaratonu. Pobedio sam trku sa vremenom 1:20:15. To je i moj novi lični rekord. Posle dva minuta Nenad i Jovica su stigli na cilj. Jovica je dobio Nenada u šprint finišu.

Prvi put sam pobedio u trkačkoj karijeri. Lep je to osećaj. Bio sam zvezda . Čak sam dao dve izjave pred kamerama. Dobio sam lep veliki pehar.

Rezultati i fotografije sa trke se mogu pronaći ovde.