Polumaraton u Apatinu nikako ne propuštam. To je jedna od najbolje organizovanih trka u Srbiji i na njoj je uvek dobra atmosfera. Nije mi bilo u planu da mi ovo bude poslednja trka u sezoni i zato se nisam razbijao od treninga za nju. Plan mi je bio da sezonu završim sa trkom oko Savskog jezera, Sećanje na Duška Radovića koja se održava krajem novembra. U Apatin odlazim sa mojom devojkom Milicom, mojim dedom Acom kao vernim navijačem i Draženom. Dražen je moj klijent i ovo mu je bio prvi polumaraton. Naravno, ništa bez kuma Nikše. Jedini problem koji sam imao je to što sam bio prehlađen. Pošto nisam imao temperaturu odlučio sam da se trkam.

Trku sam krenuo bojažljivo, što zbog prehlade, što zbog straha od pucanja. Uglavnom sam trčao sam i držao tempo koji mi najviše odgovara. Tokom trke sam postepeno ubrzavao i trčao sve brže i brže. Nisam nosio Garmin niti bilo kakav sat, pa nisam imao pojma o tempu i vremenu. U drugoj polovini trke sam jurio par trkača ispred sebe. Jednog makedonca sam prestigao na 15. km, a drugog makedonca Kokana Ajanovskog sam dobio u sprint finišu, mislim da me je pustio.  Polumaraton sam završio sa vremenom 1:18:18. Super, još jedan polumaraton ispod 1:20, ali mislim da sam mogao brže. Suviše sam se štedeo u prvoj polovini trke.

Moj kum Nikša je bio fantastičan. Trčao je lični rekord 1:13. Moj klijent Dražen je uspešno završio svoj prvi polumaraton sa vremenom 1:40. Sve je ispalo kako je planirano. Ostale rezultate polumaratona možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Iako sam završio trku bez raspada problemi me nisu zaobišli. Posle trke mi je pozlilo. Prvo mi je bilo jako hladno, pa sam nekako došao malo sebi, pa sam dobio temperaturu i na kraju me sve prošlo kao da ništa nije bilo. Opet je glavni problem bila dehidratacija. Bio sam prehlađen i stalno sam išao na malu nuždu. 4 puta na putu do Apatina i par puta tokom noći. Vodio sam računa i pio sam dosta vode, ali nije bilo dovoljno. U drugoj polovini trke kad sam dao gas nisam pio vodu. Pritisak mi je opet bio nizak, 90 sa 60. U život me je vratila voda sa solju i šećerom i posle čips.

Posle polumaratona u Apatinu je trebalo da nastavim sa treninzima za trku oko Ade. Uradio sam par težih treninga i ipak odlučio da završim sezonu. Želim treninge da podignem na viši nivo, ali prvo moram da se saberem i napravim malo reda u životu. Problem mi je ishrana. Nikad nisam ništa specijalno radio što se tiče ishrane. Spontano sam se hranio i gledao da unesem dosta ugljenih hidrata i što više voća i povrća. Sad kad radim često jedem đubre i nemam dovoljno energije za trening. Stalno sam gladan i uvek spontano grickam neke gluposti i mislim preživeću nekako trening. Tako više ne ide. Video sam par puta ,kad dobro jedem imam utisak da mogu da trčim do besvesti. Na svu ovu zajebanciju sa hranom kad se još doda eksperimentisanje sa bezglutenskom dijetom došao sam do raspada sistema. Ovde pravim rez, završavam sezonu, par nedelja odmora, planiranje ishrane i idemo sve ispočetka. Nema više zezanja, na proleće maraton. Kraće trke smaraju.

Prva stvar koju moram da rešim što se tiče ishrane je da proverim da li sam alergičan na gluten. U prethodnom periodu sam eksperimentisao sa izbacivanjem glutena iz ishrane. Na osnovu tih eksperimenata imam dosta razloga da sumnjam da sam netolerantan na gluten ili da imam Celijakiju. Otići ću do doktora, samo ne znam kog, i probaću to da razrešim. Posle moram malo da isplaniram ishranu i nađem svoj magični napitak koji će mi služiti za brži oporavak posle treninga. O možda gluten problemima ću još pisati.

Državno prvenstvo u atletici

Državno prvenstvo u atletici je bilo 6. i 7. avgusta u Kragujevcu. Tamo sam otišao sa mojim klubom Proleterom. Takmičenje je bilo pristojno organizovano. Prvi dan takmičenja ništa nisam trčao. Uživao sam gledajući razne atletske discipline. Moj kum Nikša je trčao trku na 10000m. Ta trka je bila dosta teška zbog velike vrućine. Sutradan me je čekala moja trka na 5000m. Trčao sam onako kako sam trenirao. Zbog posla treninzi su mi bili daleko od planiranih. Trku sam završio ubedljivo poslednji. Već sam zaostao na prvom metru i kilavio se do kraja kako sam mogao. Ostali iz mog kluba su bili odlični. Svaka čast Angeli Terak koja je osvojila dve medalje. Rezultati državnog prvenstva u atletici se nalaze na sajtu atletskog saveza.

Trka Horgoš-Kanjiža

Posle državnog prvenstva u atletici planirao sam da odmorim nedelju dana, samo lagana trčanja. U subotu 13. avgusta se održavala trka Horgoš-Kanjiža. Ucestvovali smo Niksa i ja a bodrili su nas nasi roditelji. Prijavio sam se za trku i rešio da je istrčim kako ide. Na početku trke uhvatio sam svoj ritam i brzo izbio na 4. poziciju. Ispred mene je bio Atila. Do pred kraj trke sam držao Atilu na konstantnom rastojanju. Na kraju sam dao gas i završio trku na trećem mestu. Moj kum Nikša je bio drugi, a Milenković Nebojša prvi. Volim ovu trku. Kanjiža je lepo mesto. Posle trke uvek ide kupanje u Tisi i bazenima. Ovog puta je bio i ovčji paprikaš. Rezultati se nalaze na sajtu Somborskog maratona.

Nedelju dana u Brusu

Uzeo sam goodišnji odmor. Prvi deo godišnjeg odmora sam proveo u Brusu. Tamo sam trenirao po brdima i istraživao nove staze kroz šumu. Porodica od moje devojke Milice je imala slavu. Jedino što mogu reći je PREKRASNO!!!

Alergija na gluten

Miličina drugarica Violeta je buduća ambiciozna doktorica. Popricao sam sa njom o svom zdravstvenom stanju i posavetovala me je da proverim da nisam alergičan na gluten. Jako malo sam znao o glutenu i alergiji koju izaziva. Kad sam saslušao Violetu i malo butao po internetu video sam da mogu da postavim teoriju da sam alergičan na gluten. Sad tu teoriju treba dokazati ili opovrgnuti. Malo sam izbacio gluten, izvadio sam krv, ali konačan odgovor još ne mogu da dam. To sa glutenom je jako zaguljena tema. Pisaću još o tome. Ako neko može da mi preporuči nekog dobrog lekara za to neka mi javi. Jedan dobar tekst o alergiji na gluten.

Završio sam sa školovanjem

Konačno sam masterirao i moje školovanje je formalno završeno. Sad sam master inženjer elektrotehnike. Tokom mog školovanja trčanje je imalo ogroman značaj. Kad studirate ETF i imate nešto, kao ja trčanje, što resetuje mentalni umor onda taj ETF i nije toliko strašan. Škola je gotova i sad je vreme da se prave pare.

Kad sam se posle studiranja vratio u Zrenjanin živeo sam kod svojih roditelja. Došlo je vreme da se osamostalim. Iznajmio sam stan u Zrenjaninskom naselju Šećerana. Tu sada živim sa devojkom Milicom. Stan je bio prazan, pa ga je bilo potrebno napuniti. Za to je bilo potrebno mnogo vremena. Pored mog radnog vremena od osam sati i svakodnevnog sređivanja stana nisam stigao da pišem i normalno treniram. Trenirao sam kampanjski. Kad god bih našao malo vremena otišao bih na trčanje. Jednom sam se iznervirao zbog mnogo propuštenih treninga, pa sam u ponoć otišao na trčanje. Sa kampanjskim treniranjem sam koliko toliko zadržao formu, ali nisam spreman za trke i jake treninge. Ostalo mi je još da sredim internet u stanu. Čim to sredim nastavljam sa redovnim pisanjem.

Kao da su znali da se selim na Šećeranu. U parku koji je na 100m od moje zgrade pravi se staza za trčanje. Kažu biće tartan. Odmah pored moje zgrade nalazi se bazen. Još mi fali dobar bajs pa da pređem na triatlon.

Odlučio sam da promenim disciplinu. Neko vreme neću trčati maratone. Prelazim na kraće distance. Za to postoji mnogo razloga. Sad ću imati manje vremena za treninge jer počinjem da tražim dodatni posao. Hoću da probam da se ubrzam. Ne dižem ruke od samotreniranja. Sviđa mi se samotreniranje i da bih to dalo rezultata moram više da eksperimentišem. Trenirajući kraće distance više ću se trkati, a time ću imati više prostora za eksperimentisanje. Najviše volim maratone i čim mi se situacija u životu promeni evo mene opet na 42km.

Pretprošli vikend sam hteo da se oprobam na atletskoj stazi. U Novom Sadu su bile kvalifikacije za finale Kupa Srbije u atletici. Kvalifikacije su trajale dva dana, subota i nedelja. Trebalo je u nedelju da trčim trku na 5km. U subotu sam bio u Užicu na nekoj svadbi. Posle svadbe sam se iscimao da stignem u nedelju u Novi Sad na trku. Usput mi je javljeno da neću trčati 5km, nego 3km zato što je 5km bilo u subotu. Dobro, bolje išta nego ništa. Kad sam najzad stigao u Novi Sad rekli su mi da neću trčati ni 3km zato što sam jedini prijavljen i idem direktno u finale. Kad se završilo takmičenje sam sam istrčao 3km kao test. Nisam 2 godine trčao na tartanu, pa da se malo potsetim. 3km na atletskoj stazi sam istrčao za 9:47, nije loše.Pogledao sam rezultate kvalifikacija za Kup Srbije u drugim gradovima i vidim da me u finalu čeka sigurno poslednje mesto. Finale trčim sad u nedelju.

Blog mi je u prethodnom periodu ponovo bio zapostavljen, a razlog je velika promena u mom životu kojoj je prethodilo i super letovanje. Uprkos svemu vratio sam se u akciju.

Zaposlio sam se. Dobio sam posao u Naftagasu u Zrenjaninu. Zaposlio sam se kao pripravnik preko ’’Prve šanse’’. Ovo dosta menja moj život. Do sad sam uglavnom boravio u Beogradu, ali od sad ću biti u Zrenjaninu. Radno vreme mi je od 7h ujutru do 3h popodne. To mi veoma odgovara. Kući već budem u 3:15 i ostaje mi celo posle podne slobodno za treninge i ostalo. Da sam se zaposlio u Beogradu put do posla i nazad utrošilo bi mi mnogo više vremena.

Kad sam definitivno sazano da dobijam posao, rešio sam da odem na more. Prvo odmor pa posle pos’o. Moja devojka Milica i ja smo otišli u Grčku na ostrvo Zakintos. Tamo smo proveli 10 dana i bilo je super. Oduševljen sam sa ostrvom. Svakom preporučujem da ode tamo. Jedina mana je što je sve jako skupo. Bilo je pravo uživanje, kupanje, izleti i ostalo. Upoznali smo mnogo dobrih ljudi. Najviše njih su bili iz Srbije i kao mi su koristili usluge Argus Tursa. Moji treninzi na ostrvu su uglavnom bili dugo i lagano trčanje po brdovitom terenu. Po tako lepom ostrvu trčanje i vožnja bicikla su prava uživancija. Jedanput sam iznajmio bajs i malo se vozikao po ostrvu.

Sve sam smislio što se tiče treninga do kraja sezone. Odabrao sam trke i napravio plan. Eksperimentišem trenirajući sam sebe. Za pravljenje plana i treninge sam odlučio da koristim principe Američkog trenera Bred Hudson-a. O svemu ovome ću pisati u buduće.

Pored velikih problema koje imam sa trčanjem u poslednje vreme našao sam se na startu maratona u Trstu. Start nije bio u Trstu nego 42km dalje u nekom gradiću u Italiji, a cilj je bio u Trstu. Vreme je bilo idealno za trčanje, oblačno sa blagim vetrom i temperaturom oko 17 stepeni. Problemi koji me prate su učinili da pred trku budem nervozniji nego obično. Društvo mi je pravio Aleksandar Vukičević koji se spremao za svoj prvi maraton. Zabavljali smo se gledajući smešan ritual nekog Kineza.

Kada je trka krenula nervoza me je odmah prošla. Krenuo sam na osećaj dok sam Garmin samo gledao da ne preteram. Brzo su mi prolazili prvi kilometri. Osećao sam se odlično. Trčao sam na osećaj i nisam mnogo obraćao pažnju šta Garmin pokazuje. Uživao sam u trci. Svi problemi su nestali. Bilo je dosta takmičara koji su trčali sličnim tempom kao ja. Ipak sam trčao sam i slušao svoje telo. Radovao sam se što imam obilje konkurencije. Svi smo se odmeravali pripremaju ću se za pravu borbu koja tek dolazi. Puštao sam da me pretiču i držao se svog ritma. Mislio sam, videćete vi na 35. kilometru. Bio sam jako srećan, sto posle vrednog treniranja dođem na trku da odmeravam snagu sa drugima. To je ono u čemu najviše uživam. Došao je 10. kilometar. Prolaz skoro tačno 40 minuta. Bio sam zadovoljan takvim stanjem stvari. Tempo je malo počeo da mi opada. Nisam hteo da se forsiram da bih imao snage za kasnije. Počeli su konstantno da me obilaze. Držao sam se dobro dok nije počeo uspon koji je bio dug, od 19. do 25. kilometra. Počeo sam da padam. Postajalo mi je sve teže. Na pola trke obišao me je pejsmejker za 3h. Nadao sam se da i dalje mogu imati dobru trku. Čekao me je spust od 10 kilometara, a ja nizbrdo mogu dobro da trčim. Posle pola trke sustigao sam kolonu najsporijih polumaratonaca. To dosta ometa trčanje jer se treba probijati kroz gustu kolonu trkača. Nije mi to mnogo smetalo jer sam već počeo da trčim dosta sporije. Pokušavao sam da dam gas, ali moje noge to nisu mogle da podnesu. Do 30. kilometra sam već totalno puko iako je sve bilo nizbrdo. Išao sam oko 5min/km i samo sam želeo da što pre stignem do cilja. Stanje mi je bilo sve gore. Cele noge su mi bile u bolovima i išao sam sve sporije. Na 35. kilometru sam bio u totalnoj agoniji. Jedava sam se kretao napred. Pokušao sam da hodam, ali mi je to bilo teže nego da skroooz lagano trčkaram. Samo sam želo da se ova patnja što pre završi. Na okrepu na 40.kilometru zapazio sam jednog maratonca sa početka trke. I on je totalno puko i šetao je. On se okrenuo i mislim da se i on mene setio sa početka trke. Bio je takođe razvaljen i stao je da pije vodu. Meni se vrati osmeh na lice zato što i u ovakvoj situaciji sam našao nekog da se trkam. Sa 7min/km sam ubrzao koliko god sam mogao na 5:30min/km. Stalno sam se okretao da vidim da li me prati. Počeo je da trči i prošao je pored mene kao brzi voz. Nastavio sam da se gegam do kraja. Kroz cilj sam prošao pognute glave za 3h i 21min.

Osećao sam se loše i fizički i psihički. Moja porodica, devojka i kumovi su se okupili oko mene pokušavajući da mi pomognu. Raspoloženje mi se brzo vratilo. Čuo sam da je moj kum Nikša imao još jednu fantastičnu trku. Završio je polumaraton za 1:17. Trebalo je da još uživamo u Trstu i da posle krenemo za Veneciju. Psihički sam za par minuta bio skroz OK. Istrčan još jedan maraton. Fizički nisam bio dobro. Strašno su me bolele noge i jedva sam hodao. Bilo mi je muka. Osećao sam se kao posle maratona u Mađarskoj kad sam završio na infuziji. Da bih se što pre povratio i nastavio da se dobro provodim otišao sam u šator hitne pomoći da tražim infuziju. Lekari su me stavili na krevet. Umesto infuzije oko mene se skupilo 5, 6 lekara i medicinskih sestara. Gledali su me kao da sam na samrti. Svaki mi je nešto merio. Sve mi je bilo OK. Pritisak skoro idealan, 110 sa 70. Doneli su neki fensi EKG koji nije hteo da radi. Njih gomila se i dalje vrtela oko mene i EKG-a. Na kraju su uspeli da mi izmere i EKG. Lekar se smejao i rekao ”PERFEKTO”. Video sam da nema ništa od moje infuzije. Hteo sam da odem do mojih, jer su se sigurno brinuli. Lekari su navalili na mene da ležim još malo. Nikako nisam mogao da se sporazumem sa njima jer nisu razumeli ni reč engleskog. Ubrzo mi je postalo bolje i nastavio sam sa uživanjem u Italiji.

Trka i sve oko nje je super organizovano. Ekspo je možda malo siromašniji, ali je sve ostalo perfektno. Celu nedelju u Trstu se dešavaju razne sportske i kulturne manifestacije kao uvod u maraton. Od svega mi se najviše svidela staza. Najlepša maratonska trasa na kojoj sam dosad trčao. Prvo se prolazi kroz puno lepih gradića. Posle staza ide pored mora gde je pogled uvek fantastičan. Sve ze završava na bučnim ulicama Trsta gde navijači ovaj maraton čine još lepšim.

Aleksandar Vukičević je uspeo da istrči svoj prvi maraton za 3h i 50min. BRAVO MAJSTORE !!! Fenomenalno za prvi put. Žao mi je što nisam mogao da ga sačekam, jer sam se tada borio sa lekarima.

Kako sam se proveo na ovom putovanju ne mogu da opišem. U dolasku smo obišli Rovinj. Posle trke smo otišli u Veneciju. Šta više reći.

Rezultate u maratonu i polumaratonu možete videti na sajtu trke.

Atletsko rekreativni klub Tron je na Paliću organizovao trku na 10km. Povod trke je 3. rođendan kluba. Pored trke na 10km trčala se žensko-muška štafeta, svako po 5km. Moram da pohvalim organizatore za super organizaciju trke. U startnom paketu je bilo svašta, kapa, sok, musli barovi i pivo. Posle trke je bio viršla party i rođendanska torta.

Bilo je hladno vreme, oko 3-4 stepena iznad nule. Duvao je umeren hladan vetar. Trčalo se na stazi od 2,5km napred nazad. Deo staze je išao pored Palićkog jezera.

Na trku je došla četvoročlana HERMES SRBIJA ekipa. Milica Lazarević nam je bila podrška i fotograf. Jovana Krtinić je nov član kluba HERMES SRBIJA. Ona je jedna od najboljih biciklistkinja u Srbiji. Skoro je počela da trči i ovo je bila njena prva trka. Nikša Papić, moj kum, vredno trenira i bio je spreman za dobru trku. Četvrti član ekipe sam bio ja. Moj cilj je bio da oborim lični rekord na 10km.

Na startu trke su se odmah izdvojili Mišović Zdravko iz Kule i dva Mađarska atletičara. Njih je pratio Milenković Nebojša iz Kikinde. Oni su mnogo brzi za mene tako da ih nisam pratio. Moj kum Nikša je takođe startovao žestoko i bio iza pomenute četvorke. Nisam krenuo za Nikšom zato što ja trke startujem malo sporije. Kontrolišem se na startu, slušam svoje telo i polako ulazim u ritam. Uvek sam bio loš na trkama na kojima sam se zaletao na startu. Mene je pratio Jovanović Nenad,atletičar Vojvodine. Polako sam ubrzavao i bio na nekih 200m iza kuma Nikše. Takva situacija je bila do pola trke. U drugoj polovini sam ubrzao želeći da stignem Nikšu. Nenad to nije mogao da prati, pa je zaostao. Stigao sam Nikšu, ali se on nije dao. Ubrzavo je i želeo je da mi pobegne. Do kraja je bila jurnjava nas dvojce. Nikša je išao malo ispred mene i dao je sve od sebe da mi pobegne. Želeo sam da izađem ispred njega i da malo ja vučem. To nikako nisam mogao jer je Nikša trčao fantastično. Jedva sam ga pratio. Dok je on lepo disao ja sam dahćao kao ker i jedva uspevao da budem iza njega. Par puta sam malo popustio jer sam mislio da sam gotov i da moram da ga pustim, ali sam se nekao vraćao i držao njegov tempo. Posle trke Nikša mi je rekao da je par puta pomislio da sam gotov i da više ne mogu da ga pratim. Tako smo trčali do nekih 150m pred cilj. Usledio je sprint finiš gde sam se ja bolje snašao i stigao u cilj desetak sekundi ispred kuma. Trku sam završio sa vremenom 35:20. To je moj novi PB na 10km. Takođe sam oborio i lični rekord na 5km. Na mom Garminu Forerunner 305 sam video da sam drugih 5km trke istrčao za 17:14 što je moj novi PB na 5km.

Super sam se proveo na trci. Šta ću više, dva lična rekorda. Oduševio me je moj kum Nikša. On ozbiljno radi sa trenerom tek malo više od godinu dana. Super mu ide. Mene impresionira njegov brz napredak. Već je stigao do mog nivoa iako ja duže od njega radim sa trenerom. To je baš dobro. Sportsko rivalstvo između nas dvoice će mnogo koristiti oboici. Trebali bi češće da treniramo zajedno. Problem je što ja studiram u Beogradu, a on je u Zrenjaninu.

Jovana Krtinić je bila druga u ženskoj konkurenciji. SVE ČESTITKE! Odličan rezultat za prvu trku. Organizator je napravio ogroman propust što se tiče Jovane. Nisu zabeležili njen prolazak kroz cilj, pa je nisu prozvali na proglašenju popednika. Organizatori su prihvatili Jovaninu žalbu i sve je bilo OK.

Trku je pobedio Mišović Zdravko. On dominira na trkama po Vojvodini, ali su ga ovog puta dva Mađarska aletičara dobro namučila. Izveštaj sa trke Igora Vujičića i intervju sa Zdravkom Mišovićem možete videti na sajtu Trčanje.rs.

Rezultate trke možete videti na sajtu somborskog maratona.

Moje slike možete videti u mojoj Facebook galeriji.