Prošli vikend sam slučajno oborio lični rekord u polumaratonu. Iz totalne gužve sam otišao u Novi Sad sa ciljem da se malo istrčim na Noćnom polumaratonu.

To jutro sam ustao rano, totalno neispavan. Sa Milicom i bratom Andrejom sam išao u Beograd. Andrej je imao prijemni na Fakultetu Dramskih Umentnosti. Milica i ja smo mu bili podrška. To je bio širi krug prijemnog i Andrej je bio u grupi od 39 kandidata. Morali smo dugo da čekamo Andrejev red jer je on bio 37. Na kraju velika radost za sve nas. Samo Andrej i još jedan dečko su ušli u uži krug iz ove grupe. Onda je usledila jurnjava po Beogradu radi kupovine rekvizita, jer je uži krug počinjao već sutradan. Na žalost Andrej nije prošao uži krug.

Kasno sam stigao u Zrenjanin i mrzelo me je da jurcam u NS da bih stigao na trku. Trka je počinjala u 22h, a prijave su bile do 20h. Sutradan me je takođe čekalo rano ustajanje i putovanje u Kladovo na međunarodnu Konferenciju Eurobrand. Trebalo je da prezentujem neki svoj rad. Nisam imao ni prevoz, bio sam mrtav gladan i mnogo mi je bilo da dam 1000 dinara za startninu. Nisam baš bio raspoložen za trkanje, ali nešto mi je govorilo da treba da idem. U poslednjem trenutku odlučujem se da odem na trku. Jedem na brzinu i hvatam taksiste divljake. Moj kum Nikša me je prijavio.

Uspevam da na vreme stignem na trku. Bio sam besan na organizatore zato što moram da dam 1000 dinara za startninu, ali kad sam video kako su sve dobro organizovali dao bih im i 2000. Svaka čast oraganizatorima! Na miru sam se zagrejao, pozdravio sa društvom i krenuo trku.

Nisam nosio Garmin na trci. Krenuo sam opušteno, 100% na osećaj. Nije mi bilo važno ni vreme ni plasman. Hteo sam samo da lepo završim trku. Prvi deo trke sam išao sa Milošem Stošićem. Drugi deo trke sam bio sam. Ispred mene su bili moj kum Nikša i legenda Mišović Zdravko. Njih dvojica su bili drugi i treći u polumaratonskoj trci. Iza mene je bio Miloš Stošić. Između svih nas je bila velika razlika i mislio sam de će se trka tako završiti. Video sam da mi dobro ide. Odlično sam se osećao i postepeno sam pojačavao. Mislio sam da mogu da oborim lični rekor i da prvi put trčim polumaraton ispod 1:20. Pred kraj trke sam stigao Zdarvka. Moj kum Nikša je takođe usporio na kraju i njemu sam se dosta približio. Kad je Nikša video da sam mu blizu dao je gas. Cilj trke je bio blizu i nisam imao dovoljno vremena da ga prestignem. Trku sam završio jedan sekund iza kuma. Vreme mi je bilo 1:17:29. Popeo sam se na podijum, bio sam treći. To je moj novi lični rekord u polumaratonu. Dobio sam pehar i vaučer za K swiss Tubes patike. Svaka čast Nikši, Zdravku i Milošu na dobroj trci. Pobednik polumaratonske trke je bio Varbiro Attila. Rezultate trke možete videti na sajtu Somborskog maratona.

Ovaj moj rezultat je najviše posledica žestokog treniranja zimi i proletos kad sam se spremao za Beogradski maraton. U poslednje vreme sam posvetio pažnju sprintevima i povećanju brzine što je sigurno doprinelo ovom rezultatu. Prethodnih nedelja sam oborio lične rekorde na 200m i 400m. Proletos sam dobro trenirao, ali to nisam pokazivao na trkama. Razlog toga je baš to što sam previše dobro trenirao. Većina trenera kaže da razlog loših trka mogu da budu prejaki treninzi. Mislim da je to bio moj slučaj proletos. Pisaću još o tome.

U nedelju završavam ovu sezonu glavnom trkom u Apatinu. To je državno prvenstvo u polumaratonu. Zadovoljan sam sa trenutnom formom. Posle pretreniranosti i duge pauze za šesnaest nedelja sam uspeo da vratim formu na nivo na kom mi je bila zimus.

Šesnaest nedelja treninga je bilo eksperimentisanje. Pokušao sam da treniram sam sebe i mislim da sam uspeo. Sviđa mi se samotreniranje. Ništa nisam silovao. Kad ne ide pravio sam pauzu. Iako sam trenirao bojažljivo forma je tu. Na proleće ću se prvi put sam spremati za maraton.

Novosadski maraton sam iskoristio za probu pred Apatin. Stevan Olujić, Nikša Papić i ja smo podelili maraton na tri dela. Istrčali samo maratona za 2:37 i bili druga štafeta. Svi smo dobro trčali. Stevi i Nikši svaka čast. Prva štafeta je bila štafeta žandarmerije. Stigli su na cilj par minuta pre nas. Ipak njih je bilo šestoro, a nas samo troje. Moj deo je bio poslednja deonica maratona od malo više od 16km. To sam istrčao prosečnim tempom od 3:40min/km. To je dovoljno da ostvarim svoj cilj i da u Apatinu konačno spustim polumaraton ispod 1:20.

Novosadski polumaraton 2007. godine bio je moj prvi polumaraton. Istrčao sam ga za 1:39. Svake godine trčim tu trku i tu uvek popravim svoj PB u polumaratonu. Trebalo je tako da bude i ovaj put. Nadao sam se rezultatu ispod 1:20, ali je nešto pošlo naopako. Zamalo da budem lošiji nego na svom prvom polumaratonu. Ovaj put sam ga istrčao za 1:36.

Trku je trebalo da radim kao jači trening. Maraton u Trstu se bliži tako da sam početkom nedelje radio jače treninge za maraton. Super sam se osećao na tim treninzima. Iako na trku nisam došao skroz odmoran nadao sam se da ću dobro trčati.

Trku sam krenuo u grupi sa mojim kumom Nikšom Papićem i Jovanović Nenadom iz atletskog kluba Vojvodina. Odmah sam video da nešto nije u redu samnom. Nismo krenuli da jurcamo. Tempo je bio oko 3:40/km, 3:50/km. Taj tempo na treninzima držim bez problema, ali sad mi je bilo baš teško. U normalnom stanju pri tom tempu puls mi je oko 170bmp, ali sad je išao preko 180bmp. Nikšu i Nenada sam jedva pratio do drugog kilometra i onda sam posustao. Totalno sam se raspao i pokušavao sam da nekako ostanem u trci. Usporio sam na 4:15/km, mada sam se i pri tom tempu mnogo mučio. Video sam da mi je ova trka propast, ali nisam mogao da se pomirim sa tim da pored mog imena u rezultatima stoji DNF. Rešio sam da završim trku kako znam i umem. Trčao sam lagano kako mi je prijalo i uživao sam gledajući druge takmičare kako se trude da ostvare svoje ciljeve. Kako se trka bližila kraju išao sam sve sporije dok me je masa trkača prestizala. Završio sam trku srećan što se posle tri godine trkanja pored mog imena još uvek neće naći DNF.

Nisam siguran šta je uzrok mog lošeg stanja. Do starta sve je išlo kako treba. Predpostavljam da sam na ivici neke bolesti, verovatno neke prehlade. Posle trke sam se osećao malo malaksalo i imao sam temperaturu 37. Sad mi je samo jako važno da se ne razbolim.

Moj kum Nikša Papić je imao super trku. Bio je šesnaesti sa vremenom 1:19:55. BRAVO !!!

Posle trke sam otišao na piće sa mojom sestrom Ivanom iz Subotice, Nikšom i drugarima iz sela Jaše Tomić. Bilo mi je drago što sam društvo iz Jaše video posle dugo vremena.

Rezultate trke možete videti na sajtu novosadskog maratona, a slike u facebook galeriji sajta Trčanje.rs.