Upravo sam analizirao ranije istrčane maratone. Do sad sam ih istrčao sedam. Planiram taktiku za BG maraton koji trčim za nedelju dana. Ovo je prvi maraton za koji sam se sam spremao. Ne znam kako sam spreman. Neću ništa da prognnoziram, da ne bih ispao magarac kao na polumaratonu u Novom Sadu.

Najvažnije mi je da u nedelju na trci ne budem glupav. Ne bih trebalo da trčim kao na nekim ranijim maratonima. Nekad sam sebi u glavi zacrtao tempo kojim bih trebalo da trčim maraton. To je bio realan tempo, ali za idealne uslove. Trčao sam tako što sam buljio u glupavi Garmin i po svaku cenu se držao zadatog tempa makar mi uragan duvao u lice. Tako sam na Iron Man štafeti u Mađarskoj trčao maraton na 35 stepeni, teški uslovi. Sebi sam zacrtao tempo 4:10/km i udri bez obzira na vrućunu. Totalnio sam pukao, završio trku i trebala mi je lekarska pomoć. Više neću tako da trčim maratone. Ovaj BG maraton moram da trčim pametno u skaldi sa svojim telom i uslovima. Uslovi sigurno neće biti baš prijateljski. BG maraton je teška trka. Skoro uvek bude pretoplo i duva neki vetar. Kad sam pretprošle godine trčao mataton u Zagrebu, trku sam krenu sa stavom daj da nekako preživim. Pred tu trku sam se raspadao na treninzima i stalno sam imao bolove u nogama. Tada je palo lični rekord, 2:52.

Mislim da sam dobro trenirao za BG maraton. Ove nedelja treniram skroz lagano. Prošle nedelje sam takođe dostra smanjio treninge. Pretprošla nedelja mi je bila žestoka. Istrčao sam najveći nedeljni obim do sad, 108km. Na kraju nedelje sam radio poslednji ubitačni trening za maraton. Trčao sam polumaraton na Ušću. Pre polumaratona sam istrčao 14km lagano, pa onda polumaraton tako da sve zajedno bude trening od 35km. Dan je bio vruć, ne baš prijatan za trčanje. Staza za trku je bila prepuna šetača koje nije bilo ni najmanje briga što se tu trči trka. 14km sam istrčao bez problema. Noge su mi bile preteške od prethodnih treninga. Uzeo sam neki bezveze gel sa kofeinom od kod mi je bilo muka. Imao sam jako kratku pauzu posle 14km i starta polumaratona. Nisam baš bio u najboljem stanju kad sam krenuo polumaraton. Bilo mi je muka od gela i stigao mi je umor. To mi je biila idealna proba pred BG maraton. Toplo, gužva, bilo i vetra, muka, umoran, a treba da trčim 21.1km. Cilj mi je bio da polumaraton istrčim bez pucanja i da mnogo ne padnem u tempu. Trčao sam na osećaj, nisam se zaglupljivao sa Garminom i lepo završio polumaraton za 1:24. Ceo trening je izašao malo manje od 35km za oko 2:22.

Ostalo mi je još da se dobro odmorim, izmasiram i najedem testa. U nedelju put pod noge.

Blog mi je u prethodnom periodu ponovo bio zapostavljen, a razlog je velika promena u mom životu kojoj je prethodilo i super letovanje. Uprkos svemu vratio sam se u akciju.

Zaposlio sam se. Dobio sam posao u Naftagasu u Zrenjaninu. Zaposlio sam se kao pripravnik preko ’’Prve šanse’’. Ovo dosta menja moj život. Do sad sam uglavnom boravio u Beogradu, ali od sad ću biti u Zrenjaninu. Radno vreme mi je od 7h ujutru do 3h popodne. To mi veoma odgovara. Kući već budem u 3:15 i ostaje mi celo posle podne slobodno za treninge i ostalo. Da sam se zaposlio u Beogradu put do posla i nazad utrošilo bi mi mnogo više vremena.

Kad sam definitivno sazano da dobijam posao, rešio sam da odem na more. Prvo odmor pa posle pos’o. Moja devojka Milica i ja smo otišli u Grčku na ostrvo Zakintos. Tamo smo proveli 10 dana i bilo je super. Oduševljen sam sa ostrvom. Svakom preporučujem da ode tamo. Jedina mana je što je sve jako skupo. Bilo je pravo uživanje, kupanje, izleti i ostalo. Upoznali smo mnogo dobrih ljudi. Najviše njih su bili iz Srbije i kao mi su koristili usluge Argus Tursa. Moji treninzi na ostrvu su uglavnom bili dugo i lagano trčanje po brdovitom terenu. Po tako lepom ostrvu trčanje i vožnja bicikla su prava uživancija. Jedanput sam iznajmio bajs i malo se vozikao po ostrvu.

Sve sam smislio što se tiče treninga do kraja sezone. Odabrao sam trke i napravio plan. Eksperimentišem trenirajući sam sebe. Za pravljenje plana i treninge sam odlučio da koristim principe Američkog trenera Bred Hudson-a. O svemu ovome ću pisati u buduće.

Blog mi neko vreme nije bio u funkciji. Server na kom mi se nalazio blog je bio hakovan. Sad je sve sređeno i nastavljam sa pisanjem.

U međuvremenu je moj dosadašnji klub HERMES SRBIJA prestao sa radom. Jako mi je žao. Pisaću na tu temu. Trenutno nemam klub. Da li ću tražiti nov ili ću biti samotnjak, videću.

U poslednje vreme mi se nije ništa dešavalo u sportskom životu. Još uvek odmaram od hroničnog umora koji me je skroz rasturio pre par meseci. Naravno nisam bio skroz pasivan. Trčkarao sam par puta nedeljno, igrao basket i malo vozio bajs. Trenutno se osećam odlično. Mislim da sam se skroz odmorio i napunio baterije. Pre par nedelja sam zacrtao da dan početka ponovnog treniranja bude 14. jun. Tako će i biti. Sledeće nedelje se skroz vraćam trčanju. Osećam se spremnim. Što je najvažnije, motivacija mi je na visokom nivou. Ovog puta neću biti pod nadzorom trenera. Pokušaću da treniram sam sebe. To je veliki eksperiment. Sve je spremno.

PONOVO U AKCIJI !!!

Taj način treniranja je besprekorno funkcionisao pune dve godine. Sve je bilo savršeno. Kad god bi me neko pitao kako treninzi, ja bih odgovarao ”odlično”. Nisam imao pojma kako to izgleda kad ne idu treninzi. Konstantno sam napredovao i skoro na svakoj trci sam obarao lični rekord. Za te dve godine sam od totalnog početnika došao do maratona od 3h. Maraton za 3h sam trčao prošlo proleće u Beogradu. Posle toga sam sa velikim ambicijama krenuo u treniranje za maratone ispod 3h, ali počeli su problemi.

Bilo je potrebno trenirati više i jače. Nastavio sam ja svoje, dobijem plan i udri. Jesenas sam u Zagrebu istrčao maraton za 2:52. Bio sam prezadovoljan tim rezultatom obzirom kako su mi pripreme za taj maraton protekle. Pred tu trku sam se osećao umorno i iscrpljeno. Skupili su mi se teški treninzi tokom leta. Sve treninge te jeseni sam radio sa bolovima u nogama. Mnoge treninge nisam mogao da trčim brzo koliko je trebalo. Sužavanje pred trku je dalo efekta i ja sam ipak dobro prošao na toj trci. Želeo sam da se više nikad pred maraton ne osećam tako loše. Tražio sam grešku u svemu, ishrani, tehnici, glavi itd, ali pravi problem tada nisam video. Pravim kratku pauzu između dve sezone i nastavljam standardno, plan i udri.

Ova sezona mi je lepo počela. O tome pišu prvi članci na ovom blogu. Palo je par ličnih rekorda i prva pobeda. Ubrzo je stanje kao pred Zagreb počelo da se ponavlja, ali je ovog puta bilo mnogo gore. Sve se završilo lošim maratonom u Trstu.

GDE JE PROBLEM?

Ne mogu sa 100% da kažem šta je problem, ali posle mnogo analize i razmišljanja sumnjam na sledeće:

Mislim da je problem ”PLAN I UDRI”.

Ne mislim da su planovi koje sam dobijao od mog trenera loši, niti da je Bojan loš trener, nego mislim da je način mog treniranja bio loš. Prilikom saradnje sa Bojanom jednu stvar mogu da tvrdim 100%, a to je da je Bojan dao sve od sebe kao moj trener i da se maksimalono trudio oko mojih treninga i oko mene.

Bojan ima preko 30 godina iskustva u sportu i jako mnogo zna. Izgradio je svoj sistem treninga i svoju filozofiju. Ima veliki broj zadovoljnih klijenata. Šta onda kod mene nije valjalo?

Sistem plan i udri je bio odličan dok sam bio na nižem nivou, ali kad je trebalo ozbiljnije da se trči to je palo u vodu. Glavni problem je bio to što sam na taj način skroz zapostavio moje telo. Kad su treninzi u pitanju nisam uopšte uzimao u obzir to kako se osećam, već sam se po svaku cenu držao plana. Dugotrajnim ignorisanjem sebe sam se postepeno uništavao. To se završilo mrcvarenjem u Trstu i totalnim psihičkim i fizičkim pucanjem što se tiče treninga. Došao je trenutak kad moram da stanem i napravim rez u karijeri. Nešto veliko mora da se promeni.

ŠTA DALJE?

Imam veliku potrebu da nešto veliko promenim u mom sportskom životu. Prvo moram da počnem da slušam svoje telo i ne bi smeo više da zapostavljam to kako se osećam. Bojan je dobar trener i sa puno pažnje piše planove, ali kad mi piše plan za narednu nedelju on ne može da zna kako se osećam i kad mi piše trening za kraj nedelje on ne može da predvidi u kakvom će stanju moje telo tada da bude. Da bi se ti problemi smanjili morala bi da se poboljša naša komunikacija što je nemoguće. On se odselio u Ameriku, deli nas okean. Putem maila ne može mnogo toga da se kaže. Bojan u Americi radi kao uspešan trener. Pored toga bavi se mnogim drugim stvarima i jednostavno je nemoguće da obavljamo adekvatnu komunikaciju što se treninga tiče. Drugačije bi bilo da je on u Srbiji i da se češće viđamo. Ja ne bih mogao da korigujem njegove planove u skladu sa tim kako se osećam. On ima svoj specifičan sistem treninga i jednostavno ne bih uspeo na dobar način da korigujem planove.

Razmišljao sam o promeni trenera, ali mislim da bih i tad imao sličnih problema. Na kraju sam se odlučio za jedan VELIKI EKSPERIMENT.

Do kraja sezone ću pokušati da TRENIRAM SAM SEBE. Možda je to loša ideja i možda ću posle par meseci moliti Bojana da me primi nazad, ali želim da pokušam.

Za tri godine treniranja sam stekao prilično iskustvo. Redovno se o treniranju edukujem na internetu i čitam knjige. Imam iskustva kao trener u HERMES PLUS-u. Radim sa jednim klijentom koga polako uvodim u svet trčanja. Mislim da sam spreman da to pokušam. Do sad nisam mogao da treniram sam sebe jer bi to bilo serijsko samoubistvo. Bio bih surov prema sebi i stalno bih mislio da mogu više. Trebao mi je jedan šamar da bih počeo da štedim sebe. Ovo kroz sta sam sad prošao je upravo taj šamar i kockica koja je nedostajala da bih mogao da postanem sam svoj trener. Ova lekcija je zlata vredna i konačno sam dobio poštovanje prema odmoru. Imam veliku želju da ovo iskustvo prenesem drugima jer mislim da dosta njih u Srbiji pravi istu grešku. Upravo zato i pišem ovaj blog. Kao trener u HERMES PLUS želim da ljudima koji hoće da uživaju u sportu pomognem da kroz ovo nikada ne prođu i kad ih neko pita kako idu treninzi oni uvek kažu ”odlično”. To se jedino postiže dobrom komunikacijom.

Posle tri loše trke i velikih problema u treninzima jedino što mogu da uradim je da se dobro odmorim. Posle maratona u Trstu sam rešio da dve nedelje provedem bez ikakvih fizičkih aktivnosti.

Period od dve nedelje potpunog netreniranja se bliži kraju. Prijalo mi je, ali jedva čekam da ponovo protrčim. Mnogi su me zvali na lagana trčanja, ali sam to teška srca odbijao. Rešio sam da dve nedelje ”postim” i tako mora da bude. Pored netraniranja opustio sam se i u drugim stvarima. Nisam uopšte vodio računa o ishrani. Jeo sam šta god mi padne pod ruku. Spavao sam dosta više nego obično. Čak sam često dremao posle ručka. Manje sam učio, zapustio blog, jednostavno sam se mnogo ulenjio.

Prijalo mi je malo da džabalebarim, ali jednostavno ne mogu tako da živim. Navikao sam da ceo dan nešto radim i lenjost mi smeta. Možda sam malo radoholičar. Dosta mi je lenjosti i počinjem da se vraćam u normalno stanje. Najviše od svega mi fali trčanje. Kao što moram da dišem, pijem vodu, jedem tako moram i da trčim. Jednostavno bez trčanje nisam svoj i to se odražava na ceo moj život. Od seledeće nedelje krećem sa laganim trčanjem koje i dalje spada u oporavak, ali sad aktivni oporavak. Jedva čekam da se ponovo vratim ozbiljnom treningu i da jurim PB na nekoj trci. Pre neki dan sam potrčao nekih 200m za autobusom. Osećaj je bio fenomenalan. Mislim da sam išao dosta brzo, ali osetio sam neverovatnu lakoću koraka. Tako nešto nisam osetio mesecima.

Polako razmišljam šta mi je činiti u budućnosti. Neću se neko vreme pojavljivati na trkama kao takmičar, biću publika. Volim da se trkam samo kad sam dobro spreman. Ne volim da se pojavljujem na startnoj liniji nespreman sa ciljem samo da istrčim. Moj način uživanja u sportu i trkama je da se trkam dobro pripremljen. Jednostavno volim da se osećam spremnim, tj. da budem u dobroj formi.

U većini predhodnih članaka sam spominjao kako mi je glavni cilj za prvi deo sezone 2010. maraton u Trstu. Ostalo je još par dana do trke. Sve je spremno, prevoz, hotel, uplaćena startnina itd. Moj kum Nikša i ja idemo da se trkamo. On polumaraton, a ja maraton. Finanseri i organizatori puta su naši očevi. Oni su još odavno obećali da će nas voditi u Trst na trku i to obećanje su ispunili. Naravno, sa nama idu i ostali članovi porodice, mame, braća i sestre i moja devojka Milica. Čeka nas lep porodični vikend u Trstu, a posle u Veneciji.

Spreman sam za super provod, ali me malkice muči jedna sitnica. Forma mi je u katastrofalnom stanju i nisam baš siguran na šta će moja trka da liči. Završiću je sigurno, a da li za 3h ili 5h ne znam. Loše sam prošao na novosadskom i beogradskom polumaratonu.

Ne znam šta je tačno uzrok mom lošem stanju. Neki lekari sumnjaju na alergiju, neki mi kažu promena vremena i postoje sumnje da je sve to samo u mojoj glavi. Ja jednostavno mislim da sam se pretrenirao. Prošlogodišnja tri maratona, mala pauza između dve sezone, puno trka, puno teških treninga, malo odmora, sve je to doprinelo da pregorim. Sad samo verujem u snagu odmora i mislim da počinje da deluje. Danas kad sam trčao nisam mogao da skinem osmeh sa lica. Posle mesec dana ponovo sam osetio moć u nogama. Trčao sam malo lagano i deset minuta u planiranom tempu maratona. Tih deset mimnuta ponovo sam bio svoj. Osećao sam lakoću koraka i nisam bio u nikakvim bolovima. Puls je ponovo bio na svom mestu. Ne mogu da opišem kako je to fenomenalan osećaj.

Neću ništa da prognoziram za Trst. Pojaviću se na startu, slušaću svoje telo i daću sve od sebe. Želim svima lep provod za prvomajske praznike!