U većini predhodnih članaka sam spominjao kako mi je glavni cilj za prvi deo sezone 2010. maraton u Trstu. Ostalo je još par dana do trke. Sve je spremno, prevoz, hotel, uplaćena startnina itd. Moj kum Nikša i ja idemo da se trkamo. On polumaraton, a ja maraton. Finanseri i organizatori puta su naši očevi. Oni su još odavno obećali da će nas voditi u Trst na trku i to obećanje su ispunili. Naravno, sa nama idu i ostali članovi porodice, mame, braća i sestre i moja devojka Milica. Čeka nas lep porodični vikend u Trstu, a posle u Veneciji.

Spreman sam za super provod, ali me malkice muči jedna sitnica. Forma mi je u katastrofalnom stanju i nisam baš siguran na šta će moja trka da liči. Završiću je sigurno, a da li za 3h ili 5h ne znam. Loše sam prošao na novosadskom i beogradskom polumaratonu.

Ne znam šta je tačno uzrok mom lošem stanju. Neki lekari sumnjaju na alergiju, neki mi kažu promena vremena i postoje sumnje da je sve to samo u mojoj glavi. Ja jednostavno mislim da sam se pretrenirao. Prošlogodišnja tri maratona, mala pauza između dve sezone, puno trka, puno teških treninga, malo odmora, sve je to doprinelo da pregorim. Sad samo verujem u snagu odmora i mislim da počinje da deluje. Danas kad sam trčao nisam mogao da skinem osmeh sa lica. Posle mesec dana ponovo sam osetio moć u nogama. Trčao sam malo lagano i deset minuta u planiranom tempu maratona. Tih deset mimnuta ponovo sam bio svoj. Osećao sam lakoću koraka i nisam bio u nikakvim bolovima. Puls je ponovo bio na svom mestu. Ne mogu da opišem kako je to fenomenalan osećaj.

Neću ništa da prognoziram za Trst. Pojaviću se na startu, slušaću svoje telo i daću sve od sebe. Želim svima lep provod za prvomajske praznike!